SVIRATI KROZ BOL

Film: Savršenstvo (The Perfection)

Režija: Ričard Šapard

Scenario: Erik Čarmelo, Ričard Šapard, Nikol Snajder
Uloge: Alison Vilijams, Logan Brauning, Stiven Veber
Trajanje: 90 min
Proizvodnja: SAD, 2019, Netflix

Kada se jedan reditelj i dvojica scenarista koji nemaju baš mnogo iskustva sa horor žanrom, late ovog posla, u recenziji o njihovom delu, naravno ukoliko je stvar gledljiva, možete da kažete samo da je okej. Prvih desetak minuta proći će u lepim kadrovima koji gledaocu predočavaju osnovni konekst, međutim nakon prve konverzacije koja pokazuje odnos između dve protagonistkinje, čitav ton se srozava.

Upravo ton nekako i jeste glavni problem, jer je gluma prenaglašena i histerična preko svake mere, a takođe sa druge strane patetična i nesrazmerno napeta. Naravno da u jednom horor trileru kakav je ovaj kao i u svakom trileru između ostalog mora da domirina tenzija i neizvesnost, međutim ja sam ovde imao utisak kao da mi neko skače po glavi preko svake potrebe.
 

Iz trejlera ovaj film izgleda kao psihološki horor, međutim on je više triler sa mnoštvom obrta koji će vas manje ili više iznenaditi, ali će svako doći u neočekivanom trenutku. Dok je tematski i suštinski on body horor, koji govori o eksploataciji tela. Ovaj tematski okvir gradi se postepeno kroz četiri čina i na samom kraju doživljava veliki vrhunac stilski uvijen kroz jednu drugu gradaciju lepe umetnosti.

 

 

Upravo su ove dve stavke i ključne reči filma: lepa umetnost i body horor. Spoj estetike lepog i ružnog kao motivi u okviru kojih se odvija radnja jesu dve suprotstavljenosti pomirljive jedino dijalektičkim kretanjem ka sintezi.

One prave ustupke jedna drugoj u onoj meri u kojoj će obe ostvariti više potencijale bliže savršenstvu. Sa jedne strane narativna gradacija nam pokazuje da se kroz oskrnavljenje tela može postići više umetinćko ostvarenje, ukoliko se odbaci umetnička lepota zarad više telesne superiornosti.
 

„Svirati kroz bol“ jeste fraza koja se ponovi dva puta u filmu i koja na osoben način dočarava njegovu suštinu. Da bi bilo uopšte savršenstva i sinteze, neophodno je da se probijemo kroz bol kako bi se došlo do umetničke lepote.

Radnja filma prati Šarlotu (Alison Vilijams) koja se nakon pauze od deset godina zbog brige o svojoj bolesnoj majci vraća karijeri čelistkinje. Međutim akademija koja ju je plasirala među zvezde deset godina ranije, sada ima novu zvezdu - Lizu (Logan Brauning). Ubrzo se ispostavlja da je Lizi Šarlota bila veliki uzor, dok Šarlota sa druge strane oseća prema Lizi samo ljubomoru i želju da joj se osveti.

 

„Savršenstvo“ je prikazan premijerno na Fantastic Fest-u u septembru prošle godine, a Netfliks ga je distribuirao gledaocima u maju ove godine. Ni jedna kritika nije ništa negativno napisala o ovom filmu, što nam svakako govori da je on vredan pažnje i u tom smislu iako ja ovde na početku recenzije govorim da mi smeta određena doza prenaglašenosti u glumi, ne bih pored svega ostalog mogao da „Savršenstvo“ odredim kao loše ostvarenje.
 

 

Verujem da ta prenaglašenost potiče od melodramatičnog američkog načina glume koji se ustvari može veoma retko izbeći, a uz to takođe i jedno prilagođavanje reditelja i glumaca na ovaj žanr sa kojim nisu ranije imali posla.

Ako bih rekao još nešto bojim se da bih napravio mnoštvo spojlera, a to ne želim jer mislim da ovaj film treba gledati lišen svih predrasuda i proročkih nastojanja o predviđanju završetka. Jer naravno da ćete u svakom žanrovskom komadu pronaći klišee, oni zapravo čine žanr, bez njih on i ne postoji. Za ovaj film morate ipak malo voleti horor i razumeti standarde američke kinematografije.  

 

Slušaćete dobru klasičnu muziku, strepiti za sudbinu likova, malo će vas nervirati preterana melodrama ali ćete biti napeti u iščekivanju šta će se desiti na kraju, a na kraju ćete dobiti slatko-gorku poslasticu.

Nenad Lančuški