KRČANJE GAJGEROVOG BROJAČA

Serija: Černobilj (Chernobyl)

Kreatori: Kreg Mejzin

Uloge: Džered Haris, Stelan Skarsgard, Džesi Bakli

Trajanje: 60 min (5 epizoda)

Proizvodnja: SAD, 2019.

„Jonizujuća radijacija cepa strukturu ćelija, plikovi na koži postaju crveni zatim crni, koštana srž izumire, imuni sistem opada, organi i meko tkivo počinju da se raspadaju. Arterije i vene počinju da liče na sito, do trenutka kad ne možete više davati morfijum protiv bolova koji su nezamislivi. A onda, za tri dana ili tri nedelje, umirete. To će se desiti tim momcima.“, odgovara profesor Legasov Borisu Šerbini na pitanje: Šta će se desiti onima koji su bili izloženi najvećoj radijaciji?

Ne pamtim kada sam u skorije vreme bio prilepljen za ekran na ovaj način kao dok sam gledao ovo remek delo HBO-a. Mini serija o Černobiljskoj katastrofi snimljena kao dramski horor-triler koji vam ne pušta pažnju ni jednog trenutka. Preokupirajući nivo tenzije pomešan sa zastrašujuće napetom muzikom i zvucima krčanja gajgerovog brojača u kompleksno napisanom scenariju i visokobudžetnoj produkciji, ostavlja bez daha.

 

Šta? Već se završila epizoda? Kad će sledeća? To je jedina reakcija koju sam imao dok sam pratio seriju iz nedelje u nedelju i iščekivao da vidim kako će se dalje odvijati radnja. Sada kad je serija gotova, možete je slobodno pustiti iz početka, jer se završava tamo gde počinje. U kontrolnoj sobi Černobiljske nuklearne elektrane.

 

U prvoj epizodi smo suočeni sa trenutkom eksplozije, čije posledice i saniranje traju kroz naredne epizode. Ovaj dramatičan i jeziv razvoj događaja prožima i istraživanje profesora Legasova i nuklearne fizičarke Ulane Komjuk kako je došlo do ekspozije nuklearnog jezgra. Sve to zavijeno je velom medijske manipulacije sovjetske vlade koja pokušava da prikrije činjenice iz straha od optužbi svetske javnosti i sprečavanja širenja panike među narodom.

U prvoj epizodi nisam znao gotovo ništa o tome kako uopšte radi nuklearni reaktor, niti mi je bilo jasno šta se desilo tamo u Černobilju, pretpostavljam kao i većini gledalaca. Zato vas serija provoza u krug i na kraju se nađete ponovo u kontrolnoj sobi, gde kroz jednu peripetiju otkrijete kako je pošlo po zlu testiranje reaktora 4, 26. aprila 1986. godine u Černobiljskoj nuklearnoj elektrani Vladimir Iljič Lenjin.

Pored ove glavne radnje, uporedo se odvijaju manje epizodne priče od kojih neke traju po jednu epizodu. One prate sporedne likove koji su na određen način u kontaktu sa posledicama havarije. Rudare koji su kopali tunel za postavljanje rashladnog uređaja ispod  reaktora koji se topio da ne bi zauvek zagadio kompletno zemljište i podzemne vode. Vojnike koji ubijaju radioaktivne životinje u evakuisanom područiju, bolničarke koje se brinu o ranjenicima.

Jedna od glavnih-sporednih priča, a ujedno i najpotresnija, svakako je ona koja prati Ljudmilu Ignjatenko, ženu jednog od vatrogasaca koji su kobne noći bili u elektrani da gase požar.

 

Postoje određene kritike na račun prikazivanja Sovjetskog društva u ovoj seriji. Mislim da su te kritike neosnovane. Delagati Centralnog Komiteta, predsednik Gorbačov, šef KGB-a prikazani su kao uverljivi ljudski karakteri, a ne kao jednodimenzijonalne ideološke tvorevine kako bi bilo da je u pitanju neka vrsta propagande od strane HBO-a.

U prilog veoma kvalitetnom prikazivanju Sovjetskog društva idu kostimi, autentični predmeti, automobili, moda osamdesetih koja igra veliku ulogu u kreiranju atmosfere serije.

 

Po mom mišljenju jedina slabija karika u scenariju, ako sme uopšte jednom ovako moćnom ostvarenju da se bilo šta zamera jeste lik Ulane Komjuk. Naučnice iz Minska koja je ustvari jedini fiktivni lik u seriji, mada zasnovan i uveden u priču kako bi zamenio mnoštvo drugih naučnika koji su učestvovali u operaciji saniranja posledica katastrofe.

Postoje čak određeni navodi da je postojala neka naučnica u toj ekipi čiji identitet je KGB kasnije sakrio jer je došla do poverljivih informacija tokom istrage o uzrocima eksplozije. U svakom slučaju moj problem sa njenim likom je jedno naivno uvođenje u priču. Ona dolazi iz Minska u Černobil svojevoljno da ljudima koji već rade na sanaciji problema kaže kako je situacija ozbiljna. Kao da to niko ne zna osim nje.

Njen lik dobija važnu ulogu kroz razvoj priče o istraživanju uzroka eksplozije, ali gotovo do kraja nekako neuverljiv do te mere da sam skoro prevrtao očima kad god se pojavi. Takođe u dinamici između Leasova i Šerbine nekako je bila višak, potpuno nepotreban karakter koji bespotrebno završava tuđe rečenice.

Pošast radijacije nadvila se nad Evropom. Body horor bez cenzure i apokaliptična borba za opstanak vrste. Težinu ove mini serije osetićete u svakom kadru gotovo od prve scene do poslednje. A radijacija i dalje traje. Dok čitate ovaj tekst. Radijacija iz Černobilja i dalje traje...

Nenad Lančuški