Film: Godzila: Kralj čudovišta (Godzilla: King of the Monsters)
Režija: Majkl Doerti
Scenario: Majkl Doerti, Zek Šilds
Uloge: Kajl Čendler, Vera Farmiga, Mili Bobi Braun
Trajanje: 134 min
Proizvodnja: SAD/Japan, 2019
Gde početi priču o franšizi koja seže čak do 1954. godine? Film koji recenziramo je trideset i treći film od nastanka serijala, treći u holivudskoj produkciji i treći film u Monsterverzumu studija Legendary, započetim sa prvim "Godzilom" (Godzilla, 2014.). Dok je prvi deo režirao Garet Edvards, koji je neko vreme bio u opticaju kao reditelj nastavka, pisanje i režiju je preuzeo Majkl Doerti.
Pre nego što nastavim, moram priznati da nisam fanatični obožavalac serijala, iako volim koncept monster horora. Filmove sa Godzilom sam povremeno pratio, ali nisam ekspert za prebogati univerzum franšize. Kada smo to raščistili, moram priznati i da mi se Edvardsov film veoma dopao, uprkos neopravdanoj kritici publike koja je smatrala da nije bilo dovoljno naslovnog antiheroja na sceni.
Kažem neopravdano jer je prvi film do izlaska "Kralja čudovišta" držao rekord u vremenu koje je Godzila proveo na platnu. Uz to, Edvards nam je dao sjajnu ljudsku stranu priče, kao i likove sa kojima je moguće empatisati. Uz sve to dobili smo i dublji podtekst, koji govori o prirodi čudovišta, temi kojom se Edvards bavio još u svom debitantskom ostvarenju "Čudovišta" (Monsters, 2010.), koje je verovatno i uticalo na to da mu studio poveri rediteljsku stolicu.
Dok je Edvardsu "Godzila" bio tek drugi dugometražni film u karijeri, Doerti je imao za pojasom jedan više. Pre ovog naslova, ovaj autor je režirao dve horor-komedije, prva je "Najstrašnija noć" (Trick 'r' Treat, 2007.), a druga je božićna priča "Krampus" (Crampus, 2015.). Ovakva filmografija ne zvuči baš kao kvalifikacija za jedan film kalibra blockbustera.
Ali ono što Doertiju ide u prilog je to što je iskreni ljubitelj predloška, koji je po svojim rečima još kao klinac snimao stop-motion Godzila filmove sa svojim igračkama. U finalnom proizvodu se vidi da je produkciji i dizajnu pristupljeno sa mnogo ljubavi, količina detalja na čudovištima je neverovatna, a film ispunjava ogroman broj easter egg-ova koji odaju omaž celokupnoj istoriji monster filma.
Režija: Majkl Doerti
Scenario: Majkl Doerti, Zek Šilds
Uloge: Kajl Čendler, Vera Farmiga, Mili Bobi Braun
Trajanje: 134 min
Proizvodnja: SAD/Japan, 2019
Gde početi priču o franšizi koja seže čak do 1954. godine? Film koji recenziramo je trideset i treći film od nastanka serijala, treći u holivudskoj produkciji i treći film u Monsterverzumu studija Legendary, započetim sa prvim "Godzilom" (Godzilla, 2014.). Dok je prvi deo režirao Garet Edvards, koji je neko vreme bio u opticaju kao reditelj nastavka, pisanje i režiju je preuzeo Majkl Doerti.
Pre nego što nastavim, moram priznati da nisam fanatični obožavalac serijala, iako volim koncept monster horora. Filmove sa Godzilom sam povremeno pratio, ali nisam ekspert za prebogati univerzum franšize. Kada smo to raščistili, moram priznati i da mi se Edvardsov film veoma dopao, uprkos neopravdanoj kritici publike koja je smatrala da nije bilo dovoljno naslovnog antiheroja na sceni.
Kažem neopravdano jer je prvi film do izlaska "Kralja čudovišta" držao rekord u vremenu koje je Godzila proveo na platnu. Uz to, Edvards nam je dao sjajnu ljudsku stranu priče, kao i likove sa kojima je moguće empatisati. Uz sve to dobili smo i dublji podtekst, koji govori o prirodi čudovišta, temi kojom se Edvards bavio još u svom debitantskom ostvarenju "Čudovišta" (Monsters, 2010.), koje je verovatno i uticalo na to da mu studio poveri rediteljsku stolicu.
Dok je Edvardsu "Godzila" bio tek drugi dugometražni film u karijeri, Doerti je imao za pojasom jedan više. Pre ovog naslova, ovaj autor je režirao dve horor-komedije, prva je "Najstrašnija noć" (Trick 'r' Treat, 2007.), a druga je božićna priča "Krampus" (Crampus, 2015.). Ovakva filmografija ne zvuči baš kao kvalifikacija za jedan film kalibra blockbustera.
Ali ono što Doertiju ide u prilog je to što je iskreni ljubitelj predloška, koji je po svojim rečima još kao klinac snimao stop-motion Godzila filmove sa svojim igračkama. U finalnom proizvodu se vidi da je produkciji i dizajnu pristupljeno sa mnogo ljubavi, količina detalja na čudovištima je neverovatna, a film ispunjava ogroman broj easter egg-ova koji odaju omaž celokupnoj istoriji monster filma.
Ukratko svaka scena u kojoj vidimo čudovišta je besprekorna i vredi je videti na velikom platnu. Iako je okupio impresivnu internacionalnu ekipu glumaca koja uključuje Ken Vatanabea, Ziji Zang i Seli Hokins, ali i horor veterane kao što su Vera Farmiga i mladu Mili Bobi Braun, delovaće vam kao da ti ljudi nisu glumili dana u svom životu.
Potrebno je zavidno rediteljsko (ne)umeće da učini da gomila iskusnih glumaca, od kojih su mnogi ubirali ozbiljne filmske nagrade, zvuči kao da im je ovo prvi angažman u nekom B-filmu. Karakterizacija ne prelazi nivo klišea, a nijedna rečenica dijaloga ne zvuči kao nešto što bi stvarno ljudsko biće izgovorilo.
Efekat koji je ovo imalo na mene je taj da sam u nekoliko navrata gotovo izgubio strpljenje za ovaj film, koji traje pozamašnih dva sata i kusur. Celokupan utisak je rolerkoster scena u kojima čekate da se ljudski likovi sklone na scene i ustupe mesto čudovištima, čiji su momenti na sceni toliko zabavni da zaboravite da ste se nervirali.
Iako deluje kao da su ovaj film sastavljale dve nezavisne ekipe, nije sve tako užasno. Kroz priču se provlači humanistički ekološki podtekst o ljudskoj odgovornosti, a horor i SF fanovi će uloviti i reference na književna dela H.F. Lavkrafta i Žila Verna. Naravno, najzadovoljniji će biti ljubitelji originalnih japanskih filmova studija Toho. Oni će prvi put u holivudskoj verziji imati priliku da vide omiljena čudovišta poput Motre, Rodana i Gidore, ali i mnoga druga specijalno dizajnirana za ovaj film.
Konačno par reči o priči: "Kralj čudovišta" nastavlja sagu pet godina nakon prvog pojavljivanja džinovskih čudovišta nazvanih "Titani". Pratimo likove koji pripadaju organizaciji Monarh, koje smo imali priliku da upoznamo u "Kongu:Ostrvu lobanja" (Kong: Skull Island, 2017.), trećem filmu koji pripada Monsterverzumu. Agenti Monarha su na lokacijama na kojima su otkrili uspavane Titane postavili svoje baze u kojima ih nadgledaju i kontrolišu njihovu aktivnost.
Pravila igre se menjaju ulaskom na scenu ekoteroriste Alana Džone (Čarls Dens), koji ima nameru da iskoristi pronalazak paleobiološkinje Eme Rasel (Vera Farmiga) da oslobodi i stavi pod kontrolu Titane da bi ostvario vlastite ciljeve. Situacija eskalira nakon što Džona uspe da oslobodi Nulto čudovište, koje će poremetiti balans ekosistema kome sada pripadaju i Titani.
U ovoj renesansi kaiju i monster filma koju je započeo Giljermo del Toro sa "Bitkom za Pacifik" (Pacific Rim, 2013.), dobili smo neke izuzetne filmove za ljubitelje žanra i sve su šanse da ćemo imati priliku da uživamo u još mnogim naslovima. Za sada, "Godzila" i "Kong" su u potpunosti ispunili moja očekivanja, a da li će vam se dopasti "Kralj čudovišta", u potpunosti zavisi od toga da li ćete moći da ignorišete njegove mane.
Aljoša Tomić
No comments:
Post a Comment