KARPENTEROVO TRINAESTO PRASE

Film: Princ tame (Prince of Darkness)

Režija: Džon Karpenter

Scenario: Džon Karpenter

Uloge: Donald Plezens, Liza Blaunt, Viktor Vong

Trajanje: 102 min

Proizvodnja: SAD, 1987.

"Princ tame" je drugi film iz Karpenterove "apokaliptične trilogije", uz "Stvora" (The Thing, 1982.) i "U ustima ludila" (In the Mouth of Madness, 1994.). Iako nijedan od ova tri filma na box officeu nije doživeo uspeh, "Princ tame" je najpodcenjeniji u ovoj trojci. "Stvor" je i danas hvaljen zbog impresivnih specijalnih efekata koji su i danas standard što se tiče maske i animatronike, a "U ustima ludila" je uvek smatran inventivnim zbog svog metanarativa. Iako se "Princ tame" ne ističe kao druga dva, njemu ne manjka originalnih ideja i sablasne atmosfere. Možda nije najbolji Karpenterov film, ali je čistokrvan karpenterovski film.

Šta znači karpenterovski? Mračne i pesimistične priče, cinični likovi, dugi kadrovi kroz klaustrofobične scene, stalni osećaj jeze i naravno mračna elektronska muzika - ovaj film ima sve od navedenog. Priča je neobičan spoj religiozne hrišćanske mitologije i kvantne fizike. Zaplet počinje kada sveštenik (Donald Plezens) pozove fizičara Hauarda Biraka (Viktor Vong) da mu pokaže tajanstvenu cisternu punu zelene tečnosti u stalnom pokretu koju je pronašao u podrumu napuštene crkve u Los Anđelesu. Birak sa svojom ekipom naučnika uskoro počinje da otkriva da misteriozni cilindar emituje neobične poruke o kraju sveta, a suočava se i sa mrežom zavera katoličke crkve i sve to dok crkvu opkoljava armija zombi beskućnika predvođenih rok legendom Elis Kuperom. Vong i Plezens su uverljivi i dovoljno harizmatični kao centralni likovi zapleta, a Karpenterov soundtrack za ovaj film je jedan od boljih momenata njegovog kompozitorskog opusa. Najslabija tačka filma su ostali likovi, koji su povremeno neupecatljivi, a povremeno iritantni. Ali sve u svemu ovaj film nudi jedan inventivan pristup istrošenoj priči o dolasku Antihrista.

Pored atmosferične priče smeštene u uske i mračne hodnike crkve, ovaj film kao i druga dva iz trilogije predstavlja Karpenterov omaž autorima koji su uticali na njega. Dok je "Stvor" direktan rimejk filma "Stvor iz drugog sveta" (The Thing from Another World, 1951.) Hauarda Hoksa, reditelja koji je imao možda i najveći uticaj na Karpentera, a "U ustima ludila" tematski referira na delo Hauarda Filipsa Lavkrafta, čiji se uticaj može naći u velikom broju Karpenterovih filmova, "Princ Tame" referira na nama malo poznati serijal o Bernardu Kvotermasu. Ovog lika je za BBC televiziju stvorio Najdžel Nil, sa prvim pojavljivanjem u "Kvotermasovom eksperimentu" (The Quartermass Experiment, 1953.). Kvotermas je naučnik koji se u svojim avanturama susreće sa misterijama koje su spoj drevnog i futurističkog, motiv koji je okosnica "Princa tame". Karpenter referira direktno na Nilovog lika na početku filma gde je Karpenter kreditovan kao scenarista pod pseudonimom "Martin Kvotermas".

Kao što rekoh, ovo sigurno nije najbolji Karpenterov film, ali smatram da mu je nepravedno uskraćen i kultni status koji ima većina njegovih filmova. Najveći problem su verovatno likovi - i tačno je, nijedan nema harizmu Kurt Rasela ili Džejmi Li Kertis, ili barem Rodi Pajpera, ali ako možete preći preko jezivih brkova Džejmson Parkera, ovaj film će vas iznenaditi originalnim idejama i dobrom atmosferom.

Aljoša Tomić