TINEJDŽERSKI ALI VRLO OZBILJAN

Film: Internat (Boarding School)

Režija: Boaz Jakin

Scenario: Boaz Jakin

Uloge: Luk Prel, Samanta Matiz, Dejvid Aron Bejker

Trajanje: 111 min

Proizvodnja: SAD, 2018.

Film „Internat“ kako su ga kod nas preveli možemo u svakom smislu nazvati autorski jer režiju i scenario potpisuje Boaz Jakin, američki filmski reditelj, scenarista i producent koji se u svojoj karijeri pre ovog ostvarenja najbliže primakao hororu radeći kao izvršni producent na prva dva nastavka franšize „Hostel“ Ilaj Rota. Jakin sa druge strane ima veoma obimnu filmografiju i rad u američkoj filmskoj industriji uglavnom na manje poznatim akcionim filmovima, dramama i komedijama. Međutim, po svemu sudeći Jakin osim što ima znanje svog zanata u ovom filmu pokazuje i talenat za originalnost i lucidnost. „Internat“ je kod publike daleko bolje prošao nego kod kritike u Americi, što mu daje veoma nizak rejting.

Dvanaestogodišnjeg dečaka Džejkoba (Luk Prel) potresaju košmari zbog kojih svake noći budi majku i očuha. Kroz svoje snove i razmišljanja Džejkob je nekom vrstom telepatije povezan sa svojom nedavno preminulom bakom koju nikada nije upoznao jer mu majka nije dozvolila. Nakon sahrane dečak se jednom prilikom oblači u bakinu odeću, u čemu ga uhvati njegov očuh nakon čega rešavaju da ga pošalju u privatnu školu izvan grada kako bi ga tamo prevaspitavali. Najzanimljivija stvar u filmu jeste upravo njegova nova družina iz razreda. Jedna potpuno heterogena ekipa koju čine mentalno nerazvijeni debeljko, dečak sa turetovim sindromom, dva blizanca druge boje kože, dečak ispečenog lica u požaru i devojčica sa psihopatskim nastojanjima. Kako odmiče vreme na internatu, tako se otkriva sve više tajni koje krije ovo mesto, a smisao obrazovanja i prevaspitavanja uz Bibliju zamenjuje istinski horor koji u ovom slučaju nije ništa natprirodno i mistično već realno i moguće.

Ličnost našeg protagoniste je vrlo složena tako da on prolazi kroz nekoliko faza razvitka tokom radnje filma, učeći i boreći se sa svojim demonima u glavi sa jedne strane, ali i sa preprekama koje pred njega postavlja stvarnost. Šarenolika muzika na potpuno neponovljiv način dočarava morbidnu ali i toplu priču o Džejkobovoj sudbini i sudbini njegovih drugova iz odeljenja. Bez obzira što sam mogao većinu događaja da predvidim (iako ne osporavam originalan način na koji su prikazani), na samom kraju sam ipak ostao iznenađen. Mislim da nije loše da se ovaj film pogleda, nema u njemu ništa epohalno novo, ali je lucidan i intrigantan, lepo snimljen i montiran, tinejdžerski ali vrlo ozbiljan.

Nenad Lančuški