HOROR U KOJEM DOMINIRA ESTETIKA

Film: Veštica (The Witch)

Režija: Robert Egers

Scenario: Robert Egers

Uloge: Anja Tejlor-Džoj, Ralf Enson, Kejt Dik

Trajanje: 92min

Proizvodnja: 2016. SAD

Budžet ovog filma iznosi svega milion dolara, a zarada čak više od dvadeset devet miliona, što je izuzetno uspešno za jedan ovako mali film, naročito ako imamo u vidu da se radi o hororu. Znam da su mnogi željno iščekivali da se ovaj film pojavi na internetu kako bismo i mi u Srbiji mogli da ga vidimo jer teško da ima šanse da ga gledamo na velikom platnu, pošto na žalost domaći filmski festivali nisu toliko zainteresovani za horor žanr. Što se tiče inostranih festivala, "Veštici" je pripala prvu nagradu na Sundance Film Festivalu 2015. godine. Svima koji budu čitali ovaj tekst i nakon njega poželeli da odgledaju film, savetujem da sačekaju još malo jer verzija filma koja ima da se skine na internetu je lošeg kvaliteta, međutim zbog pisanja ove kritike morao sam da žrtvujem prvi utisak.

Ono što je važno naglasiti pre samog komentarisanja filma jeste da se radi o debitantskom ostvarenju reditelja Robert Egersa, pa samim tim mu je za oprostiti sve ono što su eventualno slabije tačke ovog filma jer u njemu nesumnjivo leži potencijal ozbiljnog reditelja. Egers se i ranije bavio u svojim kratkim filmovima vilinskom pričom, poetikom Edgard Alan Poa i Grimovim bajkama, tako da u budućnosti svakako možemo mnogo da očekujemo u pogledu razvijanja njegove vlastite poetike. "Veštica" je takođe inspirisan vilinskim pričama i pričama o vešticama koje su karakteristične za period 17. i 18. veka.

Radnja filma smeštena je u Ameriku XVII veka, među britanske koloniste koji su se naselili na novom kontinentu u potrazi za boljim životom. Glavni akteri su članovi jedne šestočlane puritanske porodice (otac, majka i četvoro dece) koja napušta svoje selo, zasnivajući sopstvenu farmu u blizini šume. Vrlo brzo gledalac i akteri filma otkrivaju da je šuma ukleta i tada počinju da se dešavaju neobične stvari.

Film počinje odmah, nema nekog predugačkog uvoda, niti upoznavanja likova, već se to dešava kroz samu radnju filma što doprinosi misteriji i preokretu na samom kraju koji nije zasnovan na iznenađenju već na potvrđivanju slutnje koja je nabačena već u prvih deset minuta. Muzika, koju je radio kanadski kompozitor Mark Korven ulazi pod kožu i veoma se uklapa u atmosferu. Scene vrlo često ne otpočinju sa likovima u prvom planu već kadar polazi od nekog objekta da bi krećući se pronašao lika, što stvara utisak da se neko šunja okolo i posmatra iz potaje. Što se tiče same estetike upečatljive su scene snoviđenja koje nisu vezane za radnju već postoje da naprave prelaz sa jedne na drugu scenu ili da opišu stanje i atmosferu likova, a imaju u sebi slikarski i umetničko-fotografski kvalitet sličnih scena iz „Antihrista“ (Antichrist 2009.) Larsa fon Trira.

Prva pojava veštice u filmu je kliše, isuviše tipičan lik veštice, međutim sve se ispravi do kraja, a u poslednjoj sceni mi se čak koža naježila, čemu je najviše doprinela muzika i atmosfera. Zanimljiva stvar je u tome da film obiluje najviše jezom i misteriojom, bez i jedne trunke gađenja i odvratnosti prema svemu što se događa, a najjezivija figura je definitivno jarac.

Odnosi koji se razvijaju unutar porodice su vrlo zanimljivi, međutim i tu ima klišea koji su na neinovativan način prisutni. Dijalozi su kvalitetno napisani sa dosta dramskog sukoba, ali možda previše elokventni da bi ih izgovaralji seljaci. Gluma je veoma dobra, naročito najmlađe dece i oca, dok je lik glavne protagonistiknje, najstarije ćerke pomalo bezličan. Sa druge strane toson ima svoje razloge. Jedina scena koja me je baš razočarala je scena egzorcizma. Mislim da je to jedina važnija scena u filmu koja nije propraćena muzikom i toliko je bespotrebno mučna i napeta da postaje glupa i smešna.

Na samom kraju preporučio bih ovaj film svim ljubiteljima horora, a naročito onima koji vole atmosferu bolesti, zaposednutosti nečistim silama sa izuzetno dobrom estetikom. Jedino ne očekujte mnogo od same radnje, ja sam većinu stvari uspeo da predvidim.  

Nenad Lančuški