Film: Trebao bi otići (You should have left)
Režija: Dejvid Koep
Scenario: Dejvid Koep
Uloge: Kevin Bejkon, Amanda Sejfrid, Ejveri Tiu Eseks
Trajanje: 93 min
Proizvodnja: SAD, 2020
„Trebao bi otići“ je film koji nije privukao bog zna kakvu pažnju. Takođe ja sam slučajno naleteo na njega dok sam gledao šta sve ima novo i šta bih mogao da pogledam. U moru filmova koji se štancaju ovaj mi je privukao pažnju jer je negde u opisu rečeno da se radi o scenaristi koji ima kreativnu blokadu i odlazi da se izoluje na vikendicu kako bi pisao, gde počinju da se događaju pranormalne stvari, kao što i dolikuje svakom američkom hororu.
Međutim ovaj opis me je zavarao, jer niti je glavni lik Teo Konroj (Kevin Bejkon) scenarista koji ima kreativnu blokadu niti je otišao da se izoluje. Priča je sasvim drugačija. Moja je greška što nisam otišao na neki relevantniji sajt da to proverim, već sam pogledao trejler i zaključio: Scenarista u ukletoj kući sa porodicom, i naravno nešto ih proganja, okej. Verovatno film nije ništa posebno, ali može da me zabavi jedno veče.
Režija: Dejvid Koep
Scenario: Dejvid Koep
Uloge: Kevin Bejkon, Amanda Sejfrid, Ejveri Tiu Eseks
Trajanje: 93 min
Proizvodnja: SAD, 2020
„Trebao bi otići“ je film koji nije privukao bog zna kakvu pažnju. Takođe ja sam slučajno naleteo na njega dok sam gledao šta sve ima novo i šta bih mogao da pogledam. U moru filmova koji se štancaju ovaj mi je privukao pažnju jer je negde u opisu rečeno da se radi o scenaristi koji ima kreativnu blokadu i odlazi da se izoluje na vikendicu kako bi pisao, gde počinju da se događaju pranormalne stvari, kao što i dolikuje svakom američkom hororu.
Međutim ovaj opis me je zavarao, jer niti je glavni lik Teo Konroj (Kevin Bejkon) scenarista koji ima kreativnu blokadu niti je otišao da se izoluje. Priča je sasvim drugačija. Moja je greška što nisam otišao na neki relevantniji sajt da to proverim, već sam pogledao trejler i zaključio: Scenarista u ukletoj kući sa porodicom, i naravno nešto ih proganja, okej. Verovatno film nije ništa posebno, ali može da me zabavi jedno veče.
U principu me je i zabavio. Do pola. Ustvari možda sam se najviše zabavio pogađajući šta će sledeće da se desi pošto je film poprilično predvidljiv. Autor filma, barem meni je potpuno nepoznat. Međutim kad sam malo pogledao njegove prethodne radove, shvatio sam da je scenarista nekoliko blokbastera kao što su „Park iz doba jure“ (Jurassic Park, 1993.), „Spajdermena“ (Spider-man, 2002) itd.
Pored toga adaptirao je i režirao film „Tajni prozor“ (Secret Window, 2004.) po romanu Stivena Kinga u kojem glavnu ulogu igra Džoni Dep i koji je njegov prvi upliv u horor žanr. Prema ovome mogu samo da zaključim da Koep gaji određene simpatije prema žanru strave baveći se autorski adaptacijama savremenih romana koji su iz ove branše. „Trebao bi otići“ je takođe nastao kao adaptacija ovog puta romana nemačkog pisca Danijela Kelmana.
Radnja prati Tonija (Kevin Bejkn), njegovu suprugu, mladu Suzan (Amanda Sajfrid) i ćerku Elu (Ejveri Tiu Eseks) na odmoru u izolovanoj kući. Tonija proganjaju noćne more i on pokušava da slušanjem audio knjige pomogne sebi da se izbori sa svojim psihološkim stanjem. Na to sve moderna kuća u koju dolaze naravno krije svoje tajne iz prošlosti koje počinju da se prepliću sa Tonijem košmarima.
Nisam čitao originalni roman pa prema tome ne mogu o njemu da sudim, ali jedno je sigurno, za razliku od „Tajnog prozora“ ovo je jedna vrlo loše sklepana adaptacija. Kada stvari postanu predvidljive u nekom filmu ili priči to nije zato što se ponavlja neki obrt ili radnja koju smo videli već sto puta negde drugde, već je to zato što nas je narativ na previše očigledan način doveo do onoga što smo videli već sto puta.
Nisam čitao originalni roman pa prema tome ne mogu o njemu da sudim, ali jedno je sigurno, za razliku od „Tajnog prozora“ ovo je jedna vrlo loše sklepana adaptacija. Kada stvari postanu predvidljive u nekom filmu ili priči to nije zato što se ponavlja neki obrt ili radnja koju smo videli već sto puta negde drugde, već je to zato što nas je narativ na previše očigledan način doveo do onoga što smo videli već sto puta.
Načelno ovo bi trebala da bude mračna psihološka priča sa elementima misterije. Međutim sve je tako jasno od samog počeka i tok filma nam ne daje nikakve znake da će bilo gde da nas iznenadi ili oduševi, već potpuno sterilno ispunjava sva naša očekivanja u pogledu onoga što predpostavljamo da će da se desi i kako će da se desi.
Jedina svetla tačka u ovom filmu je gluma devojčice Averi čije su ekspresije, znatiželja i strah opravdali ulogu koja joj je poverena.
Što se mene tiče ovaj film možete lagano da preskočite, verujem da ima i boljih ovog leta.
Jedina svetla tačka u ovom filmu je gluma devojčice Averi čije su ekspresije, znatiželja i strah opravdali ulogu koja joj je poverena.
Što se mene tiče ovaj film možete lagano da preskočite, verujem da ima i boljih ovog leta.
Nenad Lančuški
No comments:
Post a Comment