LOVCI I LOVINA

Ove nedelje sam igrom slučaja otkrio dva sveža horor filma koji dele premisu: ljudi koji love ljude. Iako je nekim recenzentima ovo bilo dovoljno da ukažu kako to mora biti više od slučajnosti, ja mislim da ova dva naslova ne dele mnogo više od glavne ideje, koja nije ni tako retka kada je horor žanr u pitanju. 

Film: Lov (The Hunt)
Režija: Kreg Zobel
Scenario: Nik Kjuz, Dejmon Lindelhof
Uloge: Beti Gilpin, Hilari Svenk
Trajanje: 90 min
Proizvodnja: SAD, 2020.

Prvi film je nazvan jednostavno i direktno, "Lov". Ovaj film je režirao Kreg Zobel, koji nije naročito uzbudljivo ime kada je horor u pitanju, ali moram priznati da je uspeo prijatno da iznenadi. "Lov" je prepun frenetične akcije, duhovitih obrta i subverzivnih ideja. Doduše, ovo je dobrim delom zasluga i scenarističkog dvojca Kjuz i Lindelhof.

Još pre svog prvog javnog prikazivanja, ovaj film je digao prašinu. Razlog tome je tvit predsednika SAD-a Donalda Trampa u kom kaže da je ovaj film "stvoren da potpiri i izazove haos", čime je zaslužio svoj tag line "film o kome se najviše priča, a koji niko nije video". Priča filma je viđena kao gruba kritika dvopartijskog političkog sistema Amerike u kojoj su se našli uvređenim i desni konzervativisti i levi liberali.

Pa da li je ovo film koji će samostalno da sruši američku vladajuću elitu? Ne baš, ovo je u svojoj suštini crna komedija sa relativno malim budžetom. S obzirom da je reč i o misteriji, ne želim da ulazim dublje u zaplet, jer je dobar deo draži film u simpatičnim obrtima. Ali ono što je izazvalo reakciju političara je prilično gruba satira koja je osnova narativa.

Sa lajtmotivom praseta iz romana "Životinjska farma" Džordža Orvela, ovaj film koristi opus ovog pisca da ukaže na apsurdne momenta i licemerje ukorenjeno u sistemu. Na primer, antagonisti filma u svakom dijalogu insistiraju na liberalnom jeziku političke korektnosti, koji je ovde predstavljen kao semiotički prazan "Novogovor".

Film definitivno ima neke provokativne ideje, ali ne intelektualizuje ih previše, ostajući pri tome dinamičan i duhovit akcioni film sa odličnim gore efektima. Na žalost, iako je zabavan i iako je digao mnogo prašine u medijima, to mu nije pomoglo da vrati ni polovinu uloženog novca na svetskom tržištu.

Prikazivanje ovog ostvarenja je prvo odgođeno zbog masovnih pucnjava u Americi, a zatim i prekinuto pre veremena zbog pandemije Korona virusa. Slučajnost ili nešto više? Sigurno slučajnost, ali svejedno bacite pogled na ovaj film

Film: Bakurau (Bacurau)
Režija: Žulijano Dorneles, Kleber Mendonsa Filjo
Scenario: Žulijano Dorneles, Kleber Mendonsa Filjo
Uloge: Barbara Kolen, Tomas Akvino, Silvero Pereira
Trajanje: 131 min
Proizvodnja: Brazil/Francuska, 2019.

Za razliku od "Lova", "Bakurau" je daleko ozbiljniji film snimljen na deliću budžeta svog holivudskog kolege. O ozbiljnosti ovog filma svedoči 17 nagrada i 8 nominacija na raznim svetskim festivalima, uključujući nominaciju za Zlatnu palmu, i nagradu žirija na festivalu u Kanu. Film je započeo svoja festivalska prikazivanja prošle godine, da bi široj publici bio prikazan u martu ove godine.

I moram reći da je ovo jedno od prijatnijih iznenađenja ove godine. I ne kažem to samo zato što sam slab na filmove sa područja Centralne i Južne Amerike. Ovo je inteligentan i slojevit film, iako na površan pogled možda ne deluje tako. Kako je bitan deo i ovog filma misterija, neću ulaziti previše u zaplet, ali ću reći ponešto o opštijim tačkama ovog naslova.

Priča je smeštena u malo seoce Bakurau, sa jedva stotinjak žitelja, smešteno negde u pokrajini Pernambuko države Brazil. Iako je ovo seoce toliko malo, da ga nema ni na Google mapama, seljani nisu pošteđeni terora razvijenog sveta poput kriminalnih kartela i korumpiranih političara. Dobar deo filma ćemo se upoznavati sa žiteljima koji se trude da vode dostojanstven život u skladu sa svojim istorijskim nasleđem i kulturnom tradicijom.

Takođe, upoznaćemo se i sa kakvim se svakodnevnim problemima i kofliktima suočavaju. Sve dok se ne pojavi mala letelica u obliku letećeg tanjira.

Ovaj film kao i "Lov", ima satirične elemente, koji nisu toliko in your face, iz jednostavnog razloga što je ovaj film mnogo slojevitiji i nije toliko ogoljen. Ovaj film sa razlogom traje preko dva sata, jer ne žuri da pređe na akciju, već polagano postavlja figure na tablu, i postepeno gradi tenziju. Pošto nigde ne žuri, ritam filma je odličan i rasplet filma je krajnje katarzičan.

"Bakurau" je mnogo moćnija satira i društveni komentar od "Lova", ali na žalost, verovatno će jednako ostati nepoznat široj publici, uprkos svim festivalskim uspesima. Dodatni motivator za gledanje ovog filma ljudima sa Balkana je i način na koji problemi latinske amerike rezoniraju sa našim. Ova zemlja jednako pati od hronične bolesti kriminalaca i korumpiranih političara zbog kojih možemo da se srodimo sa nesrećnim žiteljima Brazila i sličnih južnoameričkih država. Možda jedino bez onog gorkog ukusa kao kada se bavimo našim problemima, jer nas ceo okean deli od tog sveta.

Aljoša Tomić