Film: Vivarijum (Vivarium)
Režija: Lorkan Finegan
Scenario: Lorkan Finegan, Garet Šejnli
Uloge: Imodžen Puts, Džesi Ajzenberg, Džonatan Eris
Režija: Lorkan Finegan
Scenario: Lorkan Finegan, Garet Šejnli
Uloge: Imodžen Puts, Džesi Ajzenberg, Džonatan Eris
Trajanje: 97 min
Proizvodnja: Irska, SAD, Belgija, Danska 2019.
Ovo je treća porodična drama u obliku horora koja me je zadesila ove godine u trajanju samo jednog godišnjeg doba. Uputno je reći da izgleda da civilizacijski promišljamo neke vrednosti koje su važile do sada za konvencionalni recept za življenje života. Ovog puta je na redu čuveno otpočinjanje zajedničkog života ili simbolično rečeno svijanje porodičnog gnezda!
Namerno koristim ovu metaforu jer film počinje jednim prelepo režiranim isečkom iz prirode koji vas lako može dovesti u zabunu da gledate neku BBC-ijevu prirodnjačku emisiju, ali ubrzo kao što u poslednjem razredu osnovne škole otkirjemo da se biologija tiče ljudskih tela i našeg života, tako i ovde ubrzo vidimo da i ljduski životi imaju svoje zakonitosti i neizbežan redosled koji diktira priroda. Pogotovo kada se umesto na poziciji posmatrača nađemo na poziciji posmatranih.
Takođe sama reč iz naslova – vivarijum – upućuje nas na temu prirodnjačkih ogleda. Vivarijum je prirodnjačka bašta - odnosno ograđen prostor sa kontrolisanim uslovima koji oponašaju autentičan životni ambijent u kome se drže (manje) životinje za posmatranje.
Priča prati mladi par koji se odlučuje zajednički život i kupovinu kuće. Razmatrajući različite opcije nailaze na agenciju za nekretnine čiji neobičan agent im nudi jedinstvenu priliku da steknu dom u novom predgrađu namenjenom ostvarenju svih ideala porodičnog života. Iako sa rezervom, oni prate ovog čudnog, ali ubedljivog lika u posetu domu smeštenom u košmarni lavirinit naselja prepunog identičnih rezeda zelenih kuća.
To je mesto gde ovaj par neočekivano počinje novi život, mesto gde počinje zaplet i mesto/tačka u vremenu nakon koga atmosfera, radnja i događaju postaju potpuno neočekivani i nepredvidivi na svaki način koji vam padne na pamet. Film od samog početka, iako sasvim jasan i koncentrovan u svojoj poruci, ipak svo vreme radi na tome da vas razoruža od svake pretpostavke i od gledalačkih alata ostavi vam jedino mogućnost da se poistovetite sa ovo dvoje ljudi, što zaista neće biti teško.
Empatija sa likovima dolazi prirodno i lagano. Delom, zato što se radi situaciji/životnoj fazi sa kojom većina nas može da napravi korelaciju, a to je početak zajedničkog života sa nekim. Takođe, zato što način na koji je film osmišljen i snimljen u sebi sadrži zadatak da vas kroz celu priču vodi putem boja i scenografije koje se od trenutka kada otpočne zaplet
pretvaraju u natprirodnu prašumu čulnosti i primordijalnih strahova začinjenih klasutrofobijom i gubitkom kontrole nad sopstvenim životom.
Drugim rečima imamo posla sa koncentrovanim jadom egzistencije "odraslog" i samostalnog života dvoje ljudi koji živeći svoje male potrošačke živote prigodno u idealnom komšiluku predgrađa utapaju se u banalnost svakodnevice suočeni sa posledicama izbora za koje nemaju utisak da su ih sami napravili. Naravno od srećnog para ljubavnika koji žude za životnom avanturom, gledamo kako se pretvaraju u ogorčene i povređene pojedince koji se međusobno prebacuju odgovornost i krivicu za život koji vode sa jednog na drugo.
Proizvodnja: Irska, SAD, Belgija, Danska 2019.
Ovo je treća porodična drama u obliku horora koja me je zadesila ove godine u trajanju samo jednog godišnjeg doba. Uputno je reći da izgleda da civilizacijski promišljamo neke vrednosti koje su važile do sada za konvencionalni recept za življenje života. Ovog puta je na redu čuveno otpočinjanje zajedničkog života ili simbolično rečeno svijanje porodičnog gnezda!
Namerno koristim ovu metaforu jer film počinje jednim prelepo režiranim isečkom iz prirode koji vas lako može dovesti u zabunu da gledate neku BBC-ijevu prirodnjačku emisiju, ali ubrzo kao što u poslednjem razredu osnovne škole otkirjemo da se biologija tiče ljudskih tela i našeg života, tako i ovde ubrzo vidimo da i ljduski životi imaju svoje zakonitosti i neizbežan redosled koji diktira priroda. Pogotovo kada se umesto na poziciji posmatrača nađemo na poziciji posmatranih.
Takođe sama reč iz naslova – vivarijum – upućuje nas na temu prirodnjačkih ogleda. Vivarijum je prirodnjačka bašta - odnosno ograđen prostor sa kontrolisanim uslovima koji oponašaju autentičan životni ambijent u kome se drže (manje) životinje za posmatranje.
Priča prati mladi par koji se odlučuje zajednički život i kupovinu kuće. Razmatrajući različite opcije nailaze na agenciju za nekretnine čiji neobičan agent im nudi jedinstvenu priliku da steknu dom u novom predgrađu namenjenom ostvarenju svih ideala porodičnog života. Iako sa rezervom, oni prate ovog čudnog, ali ubedljivog lika u posetu domu smeštenom u košmarni lavirinit naselja prepunog identičnih rezeda zelenih kuća.
To je mesto gde ovaj par neočekivano počinje novi život, mesto gde počinje zaplet i mesto/tačka u vremenu nakon koga atmosfera, radnja i događaju postaju potpuno neočekivani i nepredvidivi na svaki način koji vam padne na pamet. Film od samog početka, iako sasvim jasan i koncentrovan u svojoj poruci, ipak svo vreme radi na tome da vas razoruža od svake pretpostavke i od gledalačkih alata ostavi vam jedino mogućnost da se poistovetite sa ovo dvoje ljudi, što zaista neće biti teško.
Empatija sa likovima dolazi prirodno i lagano. Delom, zato što se radi situaciji/životnoj fazi sa kojom većina nas može da napravi korelaciju, a to je početak zajedničkog života sa nekim. Takođe, zato što način na koji je film osmišljen i snimljen u sebi sadrži zadatak da vas kroz celu priču vodi putem boja i scenografije koje se od trenutka kada otpočne zaplet
pretvaraju u natprirodnu prašumu čulnosti i primordijalnih strahova začinjenih klasutrofobijom i gubitkom kontrole nad sopstvenim životom.
Drugim rečima imamo posla sa koncentrovanim jadom egzistencije "odraslog" i samostalnog života dvoje ljudi koji živeći svoje male potrošačke živote prigodno u idealnom komšiluku predgrađa utapaju se u banalnost svakodnevice suočeni sa posledicama izbora za koje nemaju utisak da su ih sami napravili. Naravno od srećnog para ljubavnika koji žude za životnom avanturom, gledamo kako se pretvaraju u ogorčene i povređene pojedince koji se međusobno prebacuju odgovornost i krivicu za život koji vode sa jednog na drugo.
Trivijlanost svakdonevnih borbi za puko preživljavanje očišćeno od smisla istoveremeno tone u nešto što mogu opisati jedino kao kiselinu linčevskih pejzaža podsvesti gde objašenje za to što nam se događa sasvim prirodno može biti i nešto potpuno natprirodno! Ovaj film u sebi sadrži naučno fantastične elemente na isti način kao i "Zona Sumraka" (Twilight Zone, 1959.) i nadrealno teskobnu atmosferu misetrije "Tvin Piksa" (Twin Peaks, 1990.).
Topla preporuka svim ljubiteljim horora koji su skoro ili uskoro staju "na ludi kamen" zajedničkog života, ali i svima koji ovih dana promišljaju karakteristike i nedostatke konzumerističkog društva koje odavno ne funkcioniše po logici svrsishodnosti i smisla, već po inerciji za koju bi semoglo reći da je nagonska i prirodna da isto to društvo nije prirodu (onu unutrašnju, kao i okolinu) potpuno ostavilo po strani zarad "civilizacije".
Čak i ako se ne bavite nikakvim promišljenjem, ovaj film je prelepo, nadrealno snimljen i režiran, jasno i kompaktno napisan i sjajno iznesen od strane glumačkog para Puts-Ajzenberg. Nema razloga da se ne upustite u jednu malu prirodnjačku avanturu sa ljudskim jedinkama u ulozi zamorčića i pokušate da saznate ko to nadgleda eksperiment!
Nina Stefanija Blažević
No comments:
Post a Comment