MISTERIJA BEZ MISTERIJE

Film: Ne plaši se mraka (Don't Be Afraid of the Dark)

Režija: Troj Niksi

Scenario: Giljermo del Toro, Metju Robins

Uloge: Kejti Holms, Gaj Pirs, Bejli Medison

Trajanje: 99 min

Proizvodnja: SAD/Australija/Meksiko, 2010.

Dok sam se pripremao za pisanje ove recenzije, ono što me je najviše kopkalo je kako je neko poput Troja Niksija, strip autora, bez iskustva u svetu filma, uspeo da dobije projekat ovakvog kalibra. Ispostavlja se da  cela priča počinje davne 1990. godine, kada je Giljermo del Toro namerio da napravi rimejk istoimenog televizijskog horora iz 1973. godine. Na žalost, film je neko vreme proveo u razvojnom paklu, del Toro je prešao na neke druge projekte.

Kada se 2010. godine konačno ukazala prilika da ovaj film bude realizovan, del Toro je imao tematski gotovo identičan i kritički i komercijalno neverovatno uspešan "Panov Lavirint" (El laberinto del fauno, 2006.). U to vreme, nevezano za projekat, Niksi je kontaktirao del Toroa, sa molbom da ga posavetuje u vezi sa kratkim filmom na kome je radio.

Reč je bila o neobičnoj fantazijskoj priči o  junaštvu u kojoj glavnu ulogu ima animirani ključ, koji pokušava da spase svoju ljubav od mehaničkog monstruma koji ih je zatočio. Originalna premisa i interesantna estetika su bile dovoljne da del Toro ponudi svoj projekat novajliji. Umesto ugašenog Miramaxa koji je prvobitno stajao iza projekta, stupa na scenu studio FilmDistrict, koji je iste godine producirao uspešnu "Astralnu podmuklost" (Insidious, 2010.) i projekat se konačno pomerio sa mrtve tačke.

Premisa filma je dosta jednostavna: Devojčica Sali (Bejli Medison) dolazi kod svog oca Aleksa (Gaj Pirs) na imanje Blekvud. Razvedeni Aleks ovde privremeno živi sa svojom devojkom Kim (Kejti Holms), dok izvode radove na restauraciji vile koju nameravaju da prodaju. Sali, rezignirana jer se smatra odbačenom, počinje da istražuje imanje, na kome će uskoro otkriti mesta koja su lord Blekvud i njegove sluge pokušali da sakriju od ostatka sveta.

Očigledno je na koji način cela priča podseća na "Panov lavirint", naročito kada Sali počne da se susreće sa natprirodnim bićima koja nastanjuju imanje. Ono što više od svega nedostaje "Ne plaši se mraka" je magija i misterija koje su prožimale del Torovo remek-delo.  

Tu i tamo se naziru del Torovi uticaji u odličnom dizajnu setova i stvorenja, a tu su i njegove uobičajene reference na H.F. Lavkrafta i Artura Makena. Svi potrebni elementi su tu, ali nisu spojeni na dobar način, neiskusni Niksi nije pripovedač del Torovog kalibra i to je najslabija tačka filma. Filmu nedostaje bilo kakva tenzija, kao i ostvarenje veze sa likovima, koja bi učinila da brinemo za njih.

Del Torovi filmovi imaju jednostavnu formulu: lična drama koja proizlazi iz specifičnog istorijskog okvira ili napetosti, plus magični ili natprirodni elementi. Ova formula daje nam priču smeštenu u milje magičnog realizma. Drama nam kontekstualizuje i uzemljava likove i omogućava nam identifikaciju sa njima, dok magijski deo ublažava oštricu realnosti ili služi kao alegorija. Trope su korišćene na pametan način, sa ciljem subverzije očekivanja ili efikasnijeg pripovedanja.

Da bi neko mogao da primeni ove koncepte mora razumeti prirodu pripovedanja, kao i prirodu medija koji koristi, a to je nešto što je sublimat zanatske veštine. Sedamnaestminutni film, ma koliko originalan bio, ne može da vas pripremi za izazove koji vas očekuju u toku rada na dugometražnom projektu.

Iz tog razloga, u "Ne plaši se mraka" imamo grupu ljudi o kojoj ne znamo previše, sem da pripadaju gornjem srednjem staležu i da između njih postoji jednodimenzinalna tenzija. Sa druge strane njih progone šašavi monstrumi koji prizivaju sećanje na "Gremline" (Gremlins, 1984.) ili "Čupavce" (Critters, 1986.). Povrh toga, u filmu je prisutan svaki kliše od neočekivanog gašenja svetla, preko napada pod tušem do cliffhangera u kome vidimo da zlo ipak nije uništeno.

Dodatni problem je Niksijev "televizuelni" stil koji čini da ceo film deluje kao straight to video nastavak nekog od del Torovih filmova. Ili u najboljem slučaju mračna horor-fantazija namenjena mlađoj publici. U odbranu filma, auotri su i smerali na mlađe gledaoce, ali mislim da čak ni za njih nema iznenađenja u providnom narativu, koji od prve scene postaje preočigledan.

Da su producenti bili svesni svega ovoga govori činjenica da su marketing filma bazirali isključivo na njegovoj vezi sa Giljermom del Torom. Da je on sedeo u rediteljskoj stolici, sigurno bi uspeo da upumpa dovoljno svoje magije u njega da zaboravimo da gledamo misteriju bez misterije, na žalost, ovako ostajemo sa hororom koji nema dovoljno samopouzdanja da može da proda sebe kao del Torovski film.

Del Toro je jedan od mojih omiljenih autora, i zaista sam želeo da mi se ovaj film dopadne. Preporučio bih vam da ga odgledate samo ako ste već izgustirali njegov celokupan opus.

Aljoša Tomić