KOLIKO JE DUGA DUGA NOĆ

Serija: Igra Prestola (Game of Thrones, S08, E03)

Režija: Migel Sapočnik

Scenario: David Beniof, Danijel Bret Ves

Uloge: Emilija Klark, Kit Harintgon, Piter Dinklidž

Trajanje: 92 min

Proizvodnja: SAD, 2019.

Ovaj tekst nije samo recenzija, već takođe i analiza jedne od ključnih epizoda u finalnoj sezoni "Igre prestola". Zato ako ste jedan od onih koji čekaju da se pojavi cela sezona kako bi je gledali, a ne volite da vam neko pokvari ugođaj, onda je ovo mesto gde treba da stanete sa čitanjem.

Ja sam bio veliki fan ove serije sve dok nisam pogedao treću epizodu osme sezone. Pre svega želim da naglasim razlog zašto pišem o ovoj epizodi odnosno „filmu“ (s obzirom na trajanje). Razlog je vrhunac radnje vodećih horor elemenata i njihovo konačno razrešenje. O samim elementima horora u „Igri prestola“ sam pisao već ranije. 

Ne znam kako ste se vi proveli, ali ja sam razočaran onim što su nam pokazali. Smatram da je za ovaj fijasko delom kriv i sam pisac romana Džordž R.R. Martin koji je dozvolio da se uopšte pravi ova serija, a da prethodno nije kompletirao sve romane. Zbog toga su poslednje tri sezone znatno lošijeg kvaliteta što se tiče samog scenarističkog dela, dok naravno u vizuelnom smislu nema se šta mnogo zameriti kreatorima.

Treća epizoda zove se „Duga noć“ (The Long Night), noć koju nam nagoveštavaju od prve scene, prve sezone. U skladu sa time dizajn ove epizode je veoma mračan, pa su se mnogi fanovi žalili da nisu mogli na svojim ekranima da vide šta se uopšte dešava. Nakon toga se reditelj „Duge noći“ Migel Sapučnik pravdao optužujući gledaoce da ne treba „Igru prestola“ gledati na lošim ekranima.

Nije na reditelju da misli kako će ko gledati epizodu, već da je napravi dobro da svako može da je gleda, a gledaoci će je gledati onako kako hoće i kako mogu. Međutim ovakva epizoda se gleda noću, kao i svaki horor film. Za mene je to elementarna kultura gledanja filma, ipak moraju postojati neki standardi ako ste istinski filmofil. Međutim ovo je najnebitniji problem koji ima ova epizoda, a najveći njen problem je loše pisanje.

Većina naših likova nalazi se u Zimovrelu pred koji je stigla horda zombija na čelu sa Belohodačima i Noćnim Kraljem. Oni žele da ubiju Trooku Vranu (Brena) kako bi izbrisali svetsko pamćenje nakon čega bi zavladala večna noć. Bren predlaže da im on posluži kao mamac da ubiju Noćnog Kralja, jer bi na taj način usmrtili sve ostale Belohodače i zombije s obzirom da su svi njegova tvorevina. Za to vreme će ostala vojska i zmajevi pokušati da zadrže hordu.

Taktika koju su osmislili Džon i njegovi vojni savetnici je naiavna. Dok je sva vojska ispred Zimovrela i čeka bezumne zombije da jurnu na njih pojavljuje se Melisandra, naredi Dotrakijima da podignu svoja oružja - arakh-e kako bi ih zapalila, nakon čega oni jurnu u galopu pravo u mrak i oružja im se pogase. Većina njih izgine. Ovo vizuelno lepo izgleda, ali je besmisleno.

Ni jedan pametan vojskovođa ne bi ovako protraćio svoju konjicu. A sa druge strane, niko nije znao da će Melisandra uopšte da se pojavi i zapali sečiva Dotrakijima koji su stajali u prvim redovima. Prema tome kako je iko mislio da će oni da se bore protiv Belohodača i zombija ako nemaju oružije od valirijanskog čelika i zmajevog stakla?

Ovo je scena koja otvara epizodu i ovo je scena koja već u samom startu razočarava. A uslediće još mnoštvo sličnih loše napisanih scena koje bih ja kao veliki fan još i mogao da progurtam da nije upropaštena sama suština, sama peripetija kompletne serije.

Melisandrina pojava u ovoj epizodi je naravno neophodna i toliko scenaristi i producenti znaju, međutim ne znaju kako da narativno opravdaju njenu pojavu. Poslednja scena u kojoj je vidimo pre ove jeste gde ona na Zmajokamenu razgovara sa Verisom nakon čega mu govori da odlazi za Valentis, ali da će se vratiti. Zašto odlazi za Valantis, šta će tamo da radi i zašto se vratila? To su sve pitanja na koja ne dobijamo odgovor, odnosno to su sve rupe u narativu.

Međutim, jasno je da ona mora da bude tu jer je to Veliki Rat njenog Boga Gospodara Svetlosti za život protiv smrti i dan, protiv smrti i večne noći. Radi se o mističnoj poetici sveta koja treba da se razreši kroz naše likove koji su nosioci ovih motiva. Pored Melisandre noseći likovi ove peripetije su Arija i Bren.

Na koji način su Brenove vizije i moći u vezi sa Gospodarom svetlosti? Kada Brenu počnu da se razvijaju magične moći on u naznakama može da predvidi šta će da se desi, tako je osetio da će njegovom ocu Nedu Starku sprema smrt u Kraljevoj Luci. Međutim kada je razvio svoje moći do kraja Bren vidi samo prošlost.

Na sličan način Melisandra ima znake koje joj šalje Gospodar Svetlosti i koje ona nastoji da rastumači. Međutim ona ne može da vidi prošlost. U kakvoj su vezi Brenove i Melisandrine moći? Očito je da su slične, međutim nigde nisu dovedene u vezu, takođe ova dva lika se čak ni jednom ne sretnu tokom cele serije.

Zašto je Arija vežbala da bude Niko, čovek bez lica, kada nigde u ovoj epizodi ne upotrebi svoje moći boga Smrti? Videli smo Ariju kako se osvetila Frejevima u prethodnoj sezoni koristeći svoje moći, a sada je vidimo samo kako se pojavljuje niotkuda, takoreći pada sa neba i ubija Noćnog Kralja jer joj je Melisandra šapnula na uvo da joj je sudbina da zatvori mnoge oči. Između ostalog i plave oči kakve ima Noćni Kralj.

Odnosno Melisandra je podsetila Ariju na rečenicu koju je izgovorila kada su se prvi put srele, zar je to osnov da se bilo šta desi? Nisam siguran da su scenaristi imali ideju da na konto te rečenice razreše kompletnu mitologiju sa Noćnim Kraljem. Ovo rešenje deluje kao iznuđeno u nemogućnosti da se narativno opravda Arijina akcija.

Sedam sezona se gradi tenzija i iščekivanje „Duge noći“ da bi ona potrajala ustvari tako kratko. Dok traju politički sukobi i previranja u Vesterosu nad njim se nadvija nešto mnogo veće od ljudskih odnosa, borba za sam život. Sukob mračnih sila koje determinišu svet. Reklo bi se da će ovaj sukob nadvladati i uvesti priču u svoju završincu, a ustvari se ispostavilo da je on sporedan samim tim što je okončan tri epizode pre završetka serije. To se zove fijasko. 

Nenad Lančuški