DA LI JE ODRASTANJE UVEK BILO OVAKO JEZIVO?

Film: Sabrinine jezive avanture (Chilling Adventures of Sabrina)

Kreator: Roberto Agvajer-Sakasa

Uloge: Kirnan Šipka, Ros Linč, Lusi Dejvis

Trajanje: 11 epizoda po 60 min.

Proizvodnja: SAD, 2018.

Iako za nešto manje od dva meseca očekujemo premijeru druge sezone, još nije kasno da vam predložimo još jedno iz bogate produkcije Netfliksovih ostvarenja u prošloj godini: “Sabrinine jezive avanture”! Svako ko se makar i površno seća bilo koje od prethodnih iteracija ove junakinje, može se zapitati šta mala veštica ili veštica tinejdžerka, može tražiti na našem blogu koji se pre svega bavi hororom. 

Činjenica je da su prethodne verzije Sabrine, počevši od one u izdanjima Arči stripova još 1962. godine, koristile veštičje aspekte u komedično-apologetske svrhe opisujući jednu razigranu, dovitljivu, ali nestašnu mladu devojku, čije neobično zanimanje/priroda služe tome da stvore neobičan seting za lika koji bi inače na ovaj ili onaj način svakako moramo da se susretne sa čarima i izazovima adolsecencije i odrastanja. 

Nasuprot tome Roberto Agvajer-Sakasa je odličan poznavalac horor žanra i ljubitelj mračnih i ozbiljnih, spram likova kojima su inspirisani, skoro apsurdno preteških tema. Sabrina predstavlja drugi u nizu naslova iz serijala Archie Comicsa kojima je on udahnuo novi, mnogo zreliji i mračniji život. Ko je gledao "Riverdejl" (Riverdale, 2016.), već je upoznat sa stilom ovog pisca i njegovom potrebom da se kroz teme namenjene bezazlenoj neslutećoj publici tinejdž serije vrlo ekplicitno dotakne tema od rodne ravnopravnosti do isprepletenosti politike i kriminala, korupcije u pravosuđu, dvoličnosti religije i njenih institucija i od priče o malom ušuškanom američkom gradiću koji se menja na gore, u stvari ispriča priču o gubitku nevinosti generacije koja odrastajući ulazi u koštac sa društvenim sistemom koji nas zapravo sve okružuje. 

Dok je Riverdejl vrlo sporog tempa, ne po količini avantura koje likovi prolaze već po tempu kojim evoluiraju, tema cele sezone Sabrininih jezivih avantura jeste sazrevanje i transformacija mlade junakinje iz mešovitog braka (veštac – smrtnica) koja na svoj 16. rođendan treba da bude inicirana u veštičji koven i odbaci sve veze sa svojom smrtnom prirodom, ali i društvom i svetom srednje škole u kojoj je do tad boravila. U svojoj potrazi za identitetom vodeći se prvim načelom satanističke religije kojoj pripada po tradiciji svoje veštičje porodice, slobodom, Sabrina se buni protiv nametnutog i podrazumevanog izbora, koji nije organski, njen vlastiti i bira teži put izgradnje vlastitog identiteta sa namerom da zadrži i usvoji najbolje od oba sveta. 

Glavnu ulogu tumači Kirnan Šipka, malda glumica sa pozamašnim glumačkim iskustvom, nama poznata po ulozi Sali Drejper u preko 90 epizoda serije "Ljudi sa Menhetna" (Mad Men, 2007.). Svojom celokupnom pojavom ona pronalazi način da skoro štrči u kadrovima svake epizode kao da time podržava činjenicu da ne pripada niti jednom od dva sveta, ni ljudskom ni veštičijem. Njena kasnija vizuelna transformacija oličava transformaciju ličnosti jednako kao i njeni postupci koji će je voditi do konačne odluke o opredeljenju u finalu sezone. 

Nakon iskustva sa Riverdejlom, Agvajer-Sakasa je svoj stil učinio elegantnijim, bolje foskusiranim još direktnijim u obraćanju problemima, minucioznijim u eksploataciji vizuelnih detalja koji će nas podsetiti na filmove poput "Isterivača đavola" (Exorcist, 1973.), "Strave u ulici brestova" (A Nightmare on Elm Street, 1984.) ili "Suspirije" (Suspiria, 1977.) i još mnogih. Radnja je smeštena u izmišljeni grad Grindejl u čudno neodređenom vremenskom periodu na način na koje je naše društvo u svom pristupu aktuelnim temama, za početak roda i pola, zaista meštavina nekih zastarelih, retrogradnih koncepcija i progresivnih struja koje se bore za politička i ljudska prava. On je tu uspeo da smesti izazove odrastanja i ceo jedan svet institucionalizovane religije i pravila veštičijeg kovena koji istrajava paralelno, ali izvan čulog opažanja stvarnog sveta smrtnika. Radnja serije i rast likova događaju se u prizmi magijskog i natprirodnog brutalno inspirisanog referencama na kultne horor naslove i onim što su naše predrasude ili neka površna znanja o paganizmu i satanizmu, a opet u svetu koji po svojoj patrijarhalno mizoginoj strukturi utvrđenoj u borbi za političku i druge vrste moći i spletkama predstavlja u stvari adekvatno ogledalo onom što svaki dan možemo sresti u svojoj okolini. Za početak navodna religija slobodne volje, - satanizam ovde je predstavljen u formi svake religije koja ono što nudi prevodi u strukturu u kojoj svoje prednosti kroz hijerarhijsko, a vrlo često i patrijarhalno organizovanje, upravo ukida, tražeći slepu pokronost svojih sledbenika u zamenu za (kontrolisanu) moć iz spoljašnjeg izvora.

Teme ljudskih prava i diskriminacije, te strukture sistema i korupcije koja ga suštinski prožima definitivno prevazilaze okvire tinejdžerske serije i kao i u "Riverdejlu", izgleda predstavljaju (slabu) tačku autora koji ima potrebu da insistira na njima. U kombinaciji sa dobro iskorišćenim budžetom za specijalne efekte veštačke krvi, maske demona i uopšte efekata magijskih rituala ili vizija, korišćenim u scenama gde su teme varirale od slešera do kanibalizma, bratoubistva i obraćanja Satane lično, vršnjačkog nasilja i diskriminacije, nagoveštaja BDSM odnosa i drugih uvrnutosti možda će vas nešto od ovog i šokirati iz prostog razloga što to što vidite niste očekivali u seriji o veštici tinejdžerki.

Postoji i druga mogućnost, da pomenute teme političke korektnosti kao i pop kulturne horor reference kojih ima pregršt u seriji, od kostima, do scenografije i kadriranja određenih scena predstavljaju, od strane Netfliksa poručenu, mešavinu vrlo precizno doziranih sastojaka koji daju kempi pastiš stilizovan tako da odgovara oku i srcu današnjeg po malo pretencioznog, trendi, a u stvari “programiranog” gledaoca u čijoj svesti sve ove pojedinačne stvari predstavljaju već viđen materijal. Stanje šoka i horora ipak ne prelazi granicu dobrog ukusa i cela serija je namenjena onima od 14+ godina, ali dinamike svakako ima. Može biti da se ovde ona produkuje pravilnim, pažljivo raspoređenim intervalima scenama gore-a i horora koji se lagano uvodi kroz epizode u kombinaciji sa punchline-ima malih pobeda za pojedince koji uspevaju da se izbore za svoja prava u pojedinačnim slučajevima nepravde, misleći da time menjaju sistem i vešto raspoređenih emotivnih momenata u međusobnim odnosima glavnih likova za koje se vežemo, pa onda i strahujemo. U svakom slučaju ovako sklopljena priča o Sabrini, pogađa tačno unutrašnjost uma jednog tinejdžera koji ima bujnu i vrlo mračnu maštu, ali i visoke aspiracije i entuzijazam za društveni angažman upren na ispravljanje nepravdi na kojima naše društvo počiva. 

Kako je odnos polova i rodna ravnopravnost u velikoj meri tema serije, na kraju mi je ostalo pitanje da li je o vešticama u našoj kulturi moguće govoriti izvan konteksta hrišćanske civilizacije i patrijarhalnog društva zasnovanog na seksualnoj podeli rada? Da li negovanje kulta ženske moći koja dolazi iz prirode koja je ujedno i boginja dobija svoj adekvatan izraz u tropi o vešticama koja samo naizgled osnažuje, a u svojoj osnovi predstavlja još jednu od diskriminišućih, muških, slika žene u istoriji našeg sveta? Ne znam da li će nova sezona, koja stiže 5. aprila odgovoriti na ova moja pitanja, ali svakako će biti zanimljivo da vidimo koliko će biti dosledni u konsekvencama koje slede nakon transformacije likova iz prve sezone.

Nina Stefanija Blažević