RASKOŠNO I INTELIGENTNO

Film: Uništenje (Annihilation)
Režija: Aleks Garland
Scenario: Aleks Garland

Uloge: Natali Portman, Dženifer Džejson Li, Oskar Ajzak

Trajanje: 115 min

Proizvodnja: SAD/Velika Britanija, 2018.

"Uništenje" je drugi rediteljski poduhvat Aleksa Garlanda, autora jednog od meni omiljenih filmova u poslednjih nekoliko godina, naučnofantastičnog horor-trilera "Eks makina" (Ex Machina, 2014.) o kome je ranije bilo reči na ovom blogu. Za razliku od njegovog prvog filma, koji je imao originalni scenario, ovaj put je reč o adaptaciji istoimenog romana Džef Vandemira. Iako je reč o trilogiji, Garland se odlučio da pristupi adaptaciji romana kao priče za sebe, čak do te mere da je odlučio da piše scenario na impresionistički način, više se trudeći da prenese svoje utiske čitanja romana, nego da ga dosledno isprati, što je naravno razočaralo fanove književnog serijala. To naravno, ne znači da je film zbog toga loš, česti su primeri u kojima je scenarističko odstupanje proizvelo mnogo bolji film, nego što bi bio doslednom adaptacijom. Ono što funkcioniše u knjizi, ne mora nužno da funkcioniše na filmu.

U svom prethodnom filmu Garland je pokazao da ume elegantno da prenese na film veoma kompleksne filozofske teme, a da rezultat ne bude intelektualistički i pretenciozan. U slučaju "Uništenja", tema je još kompleksnija, iako se opet bavi prirodom čoveka - preciznije, njegovim nagonom za samouništenjem, Garland jednako uspešno vizualizuje visoko apstraktne koncepte. Njegova tajna leži u tome što uprkos tome što ima oko za spektakl, jednako dobro zna gde treba da ostavi prazan prostor za interpretaciju. Zahvaljujući tome, gledaoci će pored glavnih tema i motiva filma moći da pronađu još mnogo toga, poput feminističkog podteksta, religioznih i egzistencijalističkih pitanja, ali i mrežu referenci koje vode na najneobičnija mesta poput romana "Kristalni svet" (The Crystal World, 1966.) Džejmsa Grejema Balarda ili romana "Moloj" (Molloy, 1938.) Semjuela Beketa. Takođe, ljubitelji SF-a će u snovitoj atmosferi sveta u koji je film smešten uočiti sličnost sa "Stalkerom" (Stalker, 1979.) Andreja Tarkovskog, kao i neke vizuelne momente nalik na HR Gigerove biomehaničke dizajne. Ovi sitni momenti koji služe kao omaž velikanima SF žanra čine gledalačko iskustvo bogatijijm, ali bez kompromitovanja autorskog izraza, koji je u svakom trenutku autentičan. 

Priča počinje sa pojavljivanjem fizičke anomalije nazvane "svetlucanje" na južnoj obali SAD. Američka vlada je oko nje napravila karantin, ali izgleda kao da ništa ne može zaustaviti njeno širenje. Pratimo profesorku biologije Lenu (Natali Portman), čiji je suprug Kejn (Oskar Ajzak), po profesiji pripadnik specijalnih snaga američke vojske, nestao u akciji pre godinu dana. Lena se i dalje nosi sa gubitkom i pokušava da vrati život u kolosek, kada se Kejn iznenada pojavljuje na vratima njihovog doma. Kejn je očigledno bolestan i na putu do bolnice Lenu i njega presreću vladini službenici koji ih oboje odvode u "Oblast X", vladinu instalaciju posvećenu istraživanju "svetlucanja". Ovde se Lena upoznaje sa događajima koji su počeli pre tri godine i galerijom likova koji će svaki iz svojih motiva krenuti u srce "svetlucanja" sa nadom da će naći odgovore i rešenje problema koje imaju.

Garland oko sebe ima ekipu stalnih saradnika kojima veruje i to se vidi u rezultatima, pa treba istaći odličan kasting predvođen sa Natali Portman i Oskarom Ajzakom, odličnu kinematografiju Roba Hardija koji je sarađivao sa Garlandom i na njegovom prethodnom filmu, kao i atmosferičnu mračnu elektronsku muziku Džefa Baroua i Bena Salisburija. Ovaj film potvrđuje da je Aleks Garland jedan od autora čiji rad treba pratiti u budućnosti, preporuka svim ljubiteljima SF-a i psihološkog horora. 

Aljoša Tomić