TINEJDŽERSKA HOROR AVANTURA

Film: Ulica straha: Trilogija (Fear street: Trilogy)  

Režija: Li Dženijak
Scenario: R.L. Stin (autor istoimenog romana), Kejl Kilen, Fil Grazijedej, Zak Olkevic, Kejt Trifraj
Uloge: Kijana Maderija, Olivija Skot Velč, Bendžamin Flores Junior, Sedli Sink, Emili Rud, Rajan Simpkins, Ešli Zukerman, Džilijan Džejkobs
Trajanje: 330 min
Proizvodnja: Netflix, 2021.

Za vrlo kratko vreme je u svetu ljubitelja horor filma na sajtovima i internet stranicama jedna od glavnih tema postala upravo ova filmska trilogija koju je Netflix produkcija izbacila u roku od tri nedelje. 

Premijerno se na Netflixu, kao i na internetu pojavio prvo deo 28. juna, a već sledeće nedelje i drugi deo 8. jula, da bi završnicu ovog filmskog serijala dobili 16. jula u petak. Sva tri filma su imala i svoju bioskopsku premijeru u Los Anđelesu u Gradskom parku, a kompletna stvar ima 330 minuta, što bi otprilike bio format neke mini-serije od 6 epizoda.

„Ulica straha“ je jedan od onih filmskih serijala u čiju sudbinu se umešala svetska pandemija. Prvobitno je distributer ovog filma trebao da bude 20th Century Studios, međutim je prošle godine sve obustavljeno zbog korona virusa i sklonjeno sa dnevnog reda. Chernin Entertainment je odlučio nakon više odlaganja da krajem prošle godine raskine ugovor o distribuciji i sve prepusti Netflix-u. 

Približno atmosferi prve dve sezone „Čudnijih stvari“ (Stranger Things, 2016.-) ova triologija angažuje teme iz zlatnog doba slešer filma, međutim tumačeći ih na jedan originalan način.

Prvi film „Ulice straha“ smešten je u 1994. godinu. Kao što „Čudnije stvari“ oživljavaju duh osamdesetih u svom maniru kosmičkog lavkraftovskog horora, tako ovaj film oživljava atmosferu i elemente devedestih u stilu jednog tinejdžerskog slešera. Čak ubica koji proganja klince liči na ubicu iz filma „Vrisak“ (Scream, 1996.).

Ono što je ovde karakteristično jesu ustvari sami glavni akteri. Drugim rečima uloge su im potpuno zamenjene u odnosu na one protagoniste na koje smo navikli u slešerima. Plavuša je ovde zaljubljena u meleskinju, a crnac nosi majicu Iron Maidena i mozak je cele operacije.

Dakle, likovi su kreirani u skladu sa političkom korektnošću, ali će sam narativ filma nastojati u izvesnom smislu da ovakvu postavku opravda. Ipak nisu stvari ovakve u potpunosti radi trenda i kulturne politike površnih liberalnih ideja. Koliko će i da li će uopšte jedna ovakva preraspodela uloga uticati na neke nove slešer filmove, ukoliko ih uopšte bude, s obzirom da je ovaj žanr iscrpljen do svojih krajnosti, pokazaće vreme.

Radnja flma prati Dinu (Kiena Madeira) koja živi u Šejdivilu, gradu koji ima istoriju serijskih ubica i masovnih zločina. Postoji verovanje da nad ovim gradom leži prokletstvo, odnosno da su sve te serijske ubice, koje su meštani poznavali uglavnom kao pristojne ljude, ustvari bili zaposednuti duhom Sare Fej (Elizabet Skoper). Dinin brat Džoš (Bendžamin Flores Džunior) veruje u ovu teoriju, dok je većina stanovnika Šejdivila osporava i smatra je sujeverjem.

Pored Šejdivila nalazi se i Sanvil, komšijski grad koji prosperira. Između stanovnika ova dva grada postoji jedna vrsta rivalstva, međutim oni ne mogu jedni bez drugih. Građani Sanvila si ambiciozni uspešni ljudi, dok su građani Šejdivila mračni i depresivni gubitnici. Svake godine se održavaju razna takmičenja između srednjih škola ova dva grada i Šejdivil nikada ni u jednom od njih nije pobedio.

Zaplet počinje kada 1994. ponovo počnu da se dešavaju ubistva. Dok većina glavnih junaka u početku pokušava da pronađe racionalna objašnjenja za ono to se dešava, Džoš koji veruje u priču o duhu veštice Sare Fej vrlo brzo potkrepljuje svoju teroriju dokazima na koje nailaze.

Rasplet radnje će likove odvesti do Sindi Berman (Džilijan Džejkobs) jedinu osobu koja je preživela sličan masakr 1978. i čiju priču ustvari prati drugi nastavak filma.

Kao što prvi film dočarava životni stil devedesetih u americi uz muziku, estetiku, kulturne fenomene i samu kinematografiju slešera tog doba, isto je i sa drugim delom koji se bavi sedamdesetim. 

Ovde se radnja odvija kroz Sindijinu retrospektivnu naraciju, govoreći o dešavanjima iz letnjeg kampa gde su se održavala nadmetanja između Sanvila i Šejdivila. U ovoj priči pojavljuju se i neki likovi koje smo u prvom filmu gledali samo kao mladi. Ako ubica u 1994. podseća na ubicu iz „Vriska“ onda ubica iz 1978. ima karakter Džejsona iz „Petka 13-og“ (Friday 13th, 1980.).

Pošto veštica ima moć da oživi sve pređašnje ubice koje je zaposedala, u određenom trenutku kada se svi pojave u njihovim karakterima mogu se prepoznati i Majkl Majers, Čaki, Kendimen i mnoge druge psihopate iz klasičnih slešera tih godina. 

Drugi film raztkriva misteriju na koji način je potrebno umiri duh veštice Sare Fej, međutim kada to uprkos svim nedaćama ipak uspeju da urade priča se seli u davnu 1666. kada je sve počelo. Kroz oči Sare Fej, njenu sudbinu prati Dina, posmatrajući život mlade devojke koja u 17. veku ima privlačnost prema istom polu. Nakon što u selu počnu da se dešavaju neobjašnjive paranormalne pojave, Saru i njenu partnerku Hanu (Olivia Skot Velč) optuže za veštičarenje. 

Za razliku od prva dva filma koji su slešeri i nastoje da gledaocu predstave tu atmosferu slešera evocirajući uspomene iz zlatnog doba ovog žanra, treći deo je je paranormalni horor film koji se bazira na jezi. Sa jednako dobrim kinematografskim elementima kojima reditelj dočarava slešer, uspeva i da u stilu filma „Veštica“ (The Witch, 2015.) dočara posednuće sela.

Sam kraj trećeg filma nas vraća natrag u 1994. i konačnu peripetiju u kojoj ćemo saznati sve misterije koje smo imali tokom ovih 330 minuta triologije.

Dok prvi i drugi film imaju nešto od treš kulture u sebi kako to i nalaže slešer žanr, treći film, barem onaj deo koji prati priču 1666. je kranje ozbiljan i isključivo napet. Takav prelaz može najbolje da se vidi kada se radnja pnovo vrati u 1994. gde likovi sa svojim odlukama i načinom na koji se ponašaju izazivaju određenu dozu humora, što nije slučaj u 1666.

Ono što je autentično kod ovog filma jeste spoj klasičnog slešera i klasičnog paranormalca. Odnosno tumačenje ludila klasičnog slešer ubice kao đavolskog posednuća koje ima svoje razloge i zakonistosti.

Čitava triologija je izuzetno napeta i uzbudljiva, iako pratite jednodimenzionalne žanrovske likove, da ne kažem da imate posla sa vrlo prostim dramskim karakterima, koji imaju zadatak da ispune isključivo jednu narativnu funkciju. Međutim ako progutate sve to, dobićete uzbudljivu tinejdžersku horor avanturu.

Nenad Lančuški