Film: Lovac na glave (The Head Hunter)
Režija: Džordan Dauni
Scenario: Kevin Stjuart, Džordan Dauni
Uloge: Kristofer Rajih, Kora Kaufman
Trajanje: 72 min
Proizvodnja: SAD, 2019.
Retko se nailazi na ovako originalan i kvalitetan B horor film kao
što je „Lovac na glave“. Njegova produkcija je trajala u drugoj polovini 2018.,
da bi se pojavio na DVD-ovima u aprilu 2019. godine. Malo činjenica može da se
pronađe o ovom filmu, a kritika ga takođe gotovo nije ni ispratila osim nekih
velikih ljubitelja B produkcije.
B filmovi po nekom nepisanom pravilu danas obično ispadnu
treš ili neozbiljna kopija nekih ozbiljnijih bioskopskih ostvarenja i franšiza.
Publika u glavnom ne voli previše ovakve filmove, međutim postoji onaj deo
publike koji naročito uživa u takvim malim filmovima i nastoji da ih prati.
Slično je i sa „Lovcem na glave“. Doduše ja se ne bih složio
da je to treš-film. Jer da je neki veliki studio uzeo da se bavi ovim
scenarijem, sa mnogo više novca, gde bi se priča raširila i dodatno obogatila
mnošvom elemenata, može od ove priče da se napravi i blok-baster. „Lovca na
glave“ neće voleti svi, ali verujem da jedan deo horor gledalaca vapi za
filmovima kao što je ovaj.
Radnja je smeštena u mitski srednji vek, gde jedan lovac na
glave, po nalogu koji dobija iz zamka pored kojeg živi, ubija čudovišta. Jedno
od tih čudovišta je ranije ubilo njegovu ćerku i on živi u iščekivanju da se
ono vrati kako bi mogao da je osveti. Zaplet počinje kada dobije dojavu da se
bliži trenutak njegove osvete.
Narativ ovog filma je veoma dobro skrojen, što nije uvek
slučaj sa B filmovima. Priča se odvija umereno polako. Saznajemo stvari
postepeno i kreiramo sliku o radnji i situaciji u kojoj se nalazi protagonista.
Nema praznog hoda i dosadnih scena, što sam očekivao da će da bude, s obzirom na
to da u celom filmu imamo samo jednog jedinog glumca i njegovu ćerku koja se
pojavljuje kako spava u njegovom sećanju u svega nekoliko scena.
Kadrovi i kamera idu od grandioznih velikih scena prorode,
šume, planina i potoka, do dobro uhvaćenih detalja lovčeve kuće, okućnice,
oružija, glavi čudovišta koja nabada na kočeve u svom domu.
Ono što takođe odlikuje B film, a što „Lovca na glave“, sa
svim ovim što sam do sada naveo, stavlja i ispred nekih većih filmova, jesu praktični efekti. Dakle, nema animacije, sve je od gume,
plastike, štapa i kanapa. Ovako nešto najbolje bi se moglo opisati frazom:
Stara škola se ponovo vraća!
Što se tiče horor elemenata oni nikako ne izostaju. Mada
pravu jezu ćete osetiti tek pred sam kraj, a do tada zahvaljujući spomenutim
praktičnim efektima obiluje uglavnom grotesknost i prljavštima koja ostavlja
ukus pepela u ustima. Ono što eventualno nedostaje ovom minimalističkom hororu
možda je malo više akcije. Jer svaki njegov lov odvija se iza kamere. Drugim
rečima, ne vidimo ratnika kako ratuje, kako se bori.
Međutim to i nije neka zamerka s obzirom da se radi o niskoj
produkciji, te ne možemo očekivati više akcionih scena nego što smo dobili. Sve
što bih dalje rekao o filmu samo bi vam pokvarilo ugođaj ako želite da ga
gledate. Ne traje dugo, a na mene je ostavio veoma dobar utisak.
Nenad Lančuški
No comments:
Post a Comment