PROKLETSTVO ZA GLEDAOCE

Film: Prokletstvo opatice (Curse of the Nun)

Režija: Aron Mirtes

Scenario: Aron Mirtes

Uloge: Lejsi Hartsel, Rej Hant, Kejt Kilkojn

Trajanje: 80 min.

Proizvodnja: SAD, 2018.

Ovogodišnja pojava letnjeg hit horora "Opatica iz pakla" (The Nun, 2018.) koji je još jedan u nizu filmova u univerzumu "Prizivanje zla" (The Conjuring) povukla je za sobom kako to obično biva nekoliko kopija B produkcije. Pored britanske "Loše opatice" (The Bad Nun, 2018.) tu je i "Prokletstvo opatice". Oba ova filma igraju na popularnost glavnog “strašila” - posednutog duha opatice koji gnevno proganja/opseda glavne junake filma. Primetite kako ova dva klona na svojim posterima odmah imaju referentno lice koje treba da doprinese utisku da se radi o “originalnom” filmu.

Prokletstvo opatice je autorski film u kome režiju, scenario i produkciju potpisuje jedan čovek – Aron Mirtes, koji tumači čak i jednu malu ulogu na samom kraju filma. Film prati mladu ženu sa burnom prošlošću koja pokušava da započne novi život preseljenjem u novi dom sa svojom ćerkom i verenikom, ali duh razgoropađene opatice čini sve da je zadrži u kući u kojoj se trenutno nalazi.

Sama uvodna scena, takoreći prolog, odmah nas upoznaje sa likom “strašila” koje će bivati sve manje strašno kako budemo detaljnije mogli da ga zagledamo. Iz nekog razloga učinilo mi se već tu da se radi o horor komediji, što bi bio dobar tvist u odnosu na smrtnu ozbiljnost originala. Kako bilo radnja filma se potom koncentriše na glavne aktere - porodicu koja treba da započne novi život i našu glavnu junakinju En (Lesli Harsel) koja se na pragu novog života bori sa dugovima iz prošlosti u naporu da za svoju kćerku obezbedi bolju budućnost. Film počinje lagano gradeći tenziju koja u toku prve trećine dobija poštene payoff-e u vidu jump scareova i osećaja distinktivne neprijatnosti sve dok u kuću ne bane pod nekim izgovorom lik iz prologa nakon čega i radnja i kvalitet strave počinju da se urušavaju u sebe na putu do kraja filma. 

Cela radnja opterećena je nekom vrstom butterfly efekta ili efekta sna, odnosno noćne more iz koje kad god pomislimo da smo se probudili povuče nas nazad u sebe. Zbog tog efekta, iskreno govoreći, uopšte nisam sigurna da li sam neki deo nakon prve trećine prespavala i ja odsanjavajući nadogradila radnju, ili je film zaista uvijajući se u sebe samog komplikovao preko granica potrebnog. Zašto je opatica tako luda i prokleta? Zašto proganja baš tu devojku, a ne originalnu vlasnicu kuće? Da li je sve neki tabletomanski trip na nekog ako je izgubio korak sa trezvenoošću? To su sve pitanja koja su delimično ili nikako ili potpuno neoriginalno odgovorena. Izvesno je da prvih 25 minuta mogu preporučiti, drugih 25 minuta ne znam šta da radim sa njima... dok sam u poslednjih 25 minuta premotavala delove da bih stigla konačno do kraja. Gledate nas svoju odgovornost, nekad je možda bolje pogledati original. Nadam se da će nam najstrašniji mesec u godini doneti neka prijatnija horor iznenađenja.

Nina Blažević