Film: Sumpor
(Brimstone)
Režija: Martin Kulhoven
Scenario: Martin Kulhoven
Uloge: Karla Juri, Gaj Pirs, Kit Harington
Trajanje: 148 min
Proizvodnja:
Holandija/Francuska/Nemačka/Belgija/Švedska/V.Britanija/SAD,
2016.
Radnja filma prati
Elizabetu (Karla Juri), babicu u malom selu Nove Engleske koja se služi znakovnim
jezikom jer nema moć govora. Ona živi sa mužem Ilajem, njegovim
sinom iz prvog braka i ćerkom. Kroz četiri poglavlja, otkrivamo
sudbinu protagonistkinje, retrospektivnim putem vraćajući se u
njenu daleku prošlost. Elizabetin progonitelj Velečasni (Gaj Pirs),
misteriozni sveštenik koji se pojavljuje u selu, dolazi kako sam
kaže da je kazni gde otpočinje zaplet koji nas vodi u prošlost.
Prva tri poglavlja su
poređana unazad, tako da sve one nejasnoće i pitanja (Ko? Šta?
Gde? Otkud?) rasvetljava ova vožnja unazad, da bi se u četvrtom
poglavlju vratili tamo gde se završi prvo kako bi se priča privela
kraju. Prva dva poglavlja su izuzetno zanimljiva i intrigantna, što
ovaj film ne čini toliko misterijom koliko misterioznim sam narativ,
dok kada se negde u četvrtom činu sve polako složi u jedan mozaik
ne dobijemo ne znam kakvo otkrovenje već sao neki morbidni čin,
arhetip i opšte mesto. Zapravo ništa originalno što bi isplatilo
čekanje. A sama završnica je krajnje dosadna i predvidiva da sam
samo jedva čekao da se završi.
Lepo kostimi,
fotografija, autentični dijalozi i duh vremena, kao i mozaički
retrospektivni narativ su sjajni, međutim samo mesto odnosno
sadržina filma nisu ništa posebno. Premda se ovde radi o jednom
nežanrovskom hororu ukoliko je ovo uopšte horor, više bi se moglo
reći da je morbidna drama koja da ne grešim dušu radi svoj posao
kao takva. Bilo mi je zaista mučno i teskobno da posmatram sudbinu
protagonistkinje koja je u neprestanom bekstvu od svog progonitelja i
koji je uvek iznova pronađe. Najmučniji aspekt jeste upravo uspeh
koji postiže antagonista u svojim namerama.
Film u sebi ima dosta
gora, scena mrtvih životinja, mrtvih novorođenčadi - doduše ne
baš u punom kadru, međutim, određene nasilne scene nisu
eksplicitne. Velečasni, koji predstavlja psihopatu nije previše
originalan, čak dva puta ubije na isti način, a všie puta ponavlja
svoje sadističke nagone. Sve u svemu dosta mučan i dugačak film
bez neke prevelike i važne teme u sebi koja nije ispričana već
negde na bolji način.
Nenad Lančuški
No comments:
Post a Comment