ISPLATI SE

Film: Ubistva na jezeru Bodom (Lake Bodom)

Režija: Taneli Mustonen

Scenario: Aleksi Hivarinen, Taneli Mustonen

Uloge: Mimosa Vilamo, Neli Hirst-Ge, Mikael Gabrijel

Trajanje: 85 min

Proizvodnja: Finska, 2017.

Misteriozni događaji, ukleta mesta i nerazjašnjena ubistva uvek su dobre teme za horor film, a naročito ako neka od njih zaista postoje, time sama pomisao deluje mnogo strašnije i jezivije kada je konzumiramo u filmskoj igranoj verziji. Naravno igrani filmovi uvek ostavljaju prostora za umetnički razmah kreativnosti koji imaju reditelj i scenarista pa samim tim ne treba očekivati detaljnu istorijsku rekonstrukciju već slobodnu interpretaciju koja je samo inspirisana nekim stvarnim događajima. 

Film koji je pred vama „Ubistva na jezeru Bodom“ (Lake Bodom, 2017.) inspirisan je stvarnim ubistvima koja su se dogodila na ovom jezeru u Finskoj šezdesetih godina prošlog veka. Ovaj događaj je dugo bio popularan u finskim medijima, tako da osim filma postoji i hevi metal bend „Deca Bodoma“ (Children of Bodom) nastao devedesetih godina. Jedini preživeli od četvoro tinejdžera koji su napadnuti dok su kampovali na ovom jezeru, Nils Vilhelm Gustavson je tek 2004. osumnjičen za trostruko ubistvo, međutim 2005. je oslobođen optužbe i plaćena mu je otšteta.

Radnja filma je smeštena u neodređeni vremenski period, koji može da bude i sadašnjica ali i neka prošlost, međutim sve u svemu zasigurno se dešava nakon zločina 60. Kao nekakvo igranje sa vatrom kako to obično biva u slešerima, četvoro tinejdžera Ida (Neli Hirst-Ge), Nora (Mimoza Vilamo), Elijas (Mikael Gabrijel) i Ate (Santeri Helinhejmo Mantila) dolaze u šumu pokraj jezera Bodom da kampuju. Ate je onaj jezivi tinedžer-štreber koji je opterećen nerazjašnjenim događajima sa jezera, Elijas deluje kao da samo želi kres šemu sa Idom odnosno Norom, dok dve devojke žele zabavu. U strukturalno kompleksnom raspletu, ovaj film razotkriva da svaki od likova ima potpuno drugačije motive za dolazak na jezero.

Određeni momenti ovog filma podsećaju na lošu kopiju klasičnog američkog slešera, međutim pokazalo se već od sredine da on to nije. Ako izdržite da film ne prekinete prvih četrdeset minuta on postaje zanimljiv i drugačiji. Preživeli lik iz prošlosti se ne spominje, ali mislim da je njegov lik na neki način inspirisao autore da naprave misteriju ne toliko od toga ko je psihopata koji je ubio tinejdžere, već ko su zaista ti tinejdžeri bili i šta su tražili u ovoj šumi. Naravno odgovor može da bude potpuno banalan, pa šta bi moglo četvoro mladih ljudi da radi u šumi noću, međutim šta ako ima nešto mnogo više od toga. Autori su hteli da ovoj priči daju jednu subverzivnu horor interpretaciju koja je zasnovana na odnosima četvoro tinedžera koji se ogledaju u konfliktima upravo njihove motivacije ne samo da dolazak na jezero već i za samu akciju koju poduzimaju.

Fotografija u filmu je odlična, muzika prisutna ali neprimetna, takoreći potpuno usađena u ton filma. Sam kraj opet možda malo previše razvučen iako film traje sat i dvadeset minuta, neki delovi sa početka kao što sam spomenuo i sa kraja su me ugnjavili. Međutim isplati se sve to jer sama završnica nije ništa drugo do pravi horor obrt koji možemo očekivati samo još od evrposkog filma, a to je užas koji postaje neizreciv i koji će se ponoviti opet.

Nenad Lančuški