MOĆNA ADAPTACIJA

Film: To (It)
Režija: Endi Muskijeti

Scenario: Džejs Palmer, Keri Fukunaga, Gari Duberman (prema istoimenom romanu Stivena Kinga)
Uloge: Bil Skarsgard, Fin Vulfhart, Džaden Liberer

Trajanje: 135 min

Produkcija: SAD, 2017.

Stigla nam je ove godine još jedna adaptacija romana najčitanijeg američkog pisca Stivena Kinga, a radi se o filmu “It” (To) koji ima već svoju ekranizaciju 1990. godine u vidu televizijske mini-serije. Vorner Bros studio ukazao je poverenje mladom horror reditelju Endiju Muskijetiju koji se prvi put pojavio kao reditelj i autor sa kratkim filmom “Mama” 2008. koji će kasnije uz podršku i produkciju Giljerma Del Tora dobiti i svoju dugometražnu igranu verziju “Majka” (Mother, 2013). “It” je veoma dobro prihvaćen i kod publike i kod kritike, a zarada mu je pet puta veća od prvobitnog budžeta. Pošto ova adaptacija predstavlja samo prvi deo Kingovog romana, možemo očekivati drugi nastavak možda već sledeće godine.

Radnja je smeštena u pozne osamdesete u gradić Deri koji krije ukletu legendu da se svakih 27 godina pojavljuje “To” nešto što odvodi decu. Junaci priče su svakako deca Derija, grupa luzera kako sami sebe nazivaju u potrazi za zabavom tokom letnjeg raspusta. Svakom od naših glavnih junaka se ukazuju neobične prikaze koje ih uskoro dovode do zaključka da se “To” vratilo i da oni nisu više bezbedni. Tada kreću u nemilosrdnu borbu protiv njega.

Aljoša Tomić: Moram priznati da sam bio prilično skeptičan prema ovom filmu, delom zbog kultnog statusa koji mini-serija iz 1990. ima među ljubiteljima horora, a delom zato što filmske adaptacije Stiven Kingovih dela variraju od užasnih (npr. ovogodišnja "Mračna kula") pa do izuzetnih (npr. Kjubrikovo "Isijavanje" iz 1980.). Nakon fijaska "Mračne kule" očekivao sam još jedan tipičan holivudski komercijalni horor, ali drago mi je što mogu reći da su mi očekivanja izneverena. Ovaj film bih svrstao u grupu izuzetnih adaptacija Kingovih dela, i možda mi je čak jedna od najboljih. Kao svetle tačke bih istakao režiju Endija Muskijetija, koji se proslavio sa svojim autorskim hororom "Majka", scenario Džejsa Palmera i Kerija Fukunage koji su u potpunosti ispoštovali duh Kingovih priča i izuzetnu fotografiju Čung-hun Čunga, poznatog po radu na Čan-vuk Parkovim filmovima koji su prepoznatljivi po lepoti kinematografije. Kakvi su tvoji utisci?

Nenad Lančuški: Moji utisci su da je film u potpunosti korektno sastavljen. Režija i scenario su odlični, kao što si već spomenuo, sva deca koja igraju glavne uloge su predstavili svoje karaktere na zadovoljavajući način. Film je prepun zaista kvalitetnog humora koji se ogleda najviše upravo u karakterima svakog od klinaca. Jump-scare-ovi rade svoj posao, s obzirom da se ovaj film zasniva manje više na njima kao i svaki klasični američki horor. Penivajz (Bil Skarsgard) je dovoljno strašan kao i muzika koja ga prati u određenim scenama kada se on pojavljuje. Možda film jedino nekorespondira na dovoljan način sa vremenom u koje je smeštena radnja, jer mislim da se nije stavio dovoljan akcenat na oslikavanje druge polovine osamdesetih. Kingova priča ta koja jeste prenesena je u filmski jezik onako kako ona to zaslužuje. Meni lično najzanmljiviji je podtekst koji film nosi sa sobom, a to su simbolika samog lika klovna i pitanja šta je u stvari "To"? 

AT: Slažem se, klinci su odlični, veoma živopisno su odigrali svoje uloge i uneli dosta emocije. Zbog toga me je film često podsećao više na neku coming of age priču, poput "Ostani uz mene" (Stand by me,1986.) što je odlično, jer onda horor scene imaju težinu, upoznali smo glavne likove dovoljno da nam je stalo do njih (a veliki broj savremenih horora to ne razume i daje nam generične i/ili bezlične likove za koje nas nije briga da li će živeti ili umreti). Kad pomenuh sličnost sa "Ostani uz mene", ne verujem da je to slučajnost, vidi se da je ovaj film proizvod ljubitelja Kingovog dela i prepun je referenci na njegove druge priče, poput "Keri" (Carrie, 1976.) , "Kristinu" (Christine, 1983.)  i sl. I tačno, kao i svaki dobar horor ostavlja prostor interpretaciji adekvatnom količinom misterije koji prati glavnog zlikovca. Inače, uz svo dužno poštovanje prema Tim Kariju i njegovoj verziji Penivajza, Bil Skarsgard je odradio besprekoran posao u oživljavanju glavnog negativca i mislim da je stvorio autentičnog lika koji može rame uz rame stati sa drugim čuvenim čudovištima iz horor istorije.

Jedino ne razumem na koji način misliš da ne korespondira radnja vremenu u koje je smešteno, šta misliš da je izostavljeno?

NL: Mislim da film ne oživljava dovoljno vreme u koje je smeštena radnja, naprosto film da ne piše u kojoj godini se dešava mislio bi da je 21. vek. Jedino što vidimo su stari automobili i u jednoj sceni vidimo da se u bioskopu prikazuje "Strava u ulici Brestova 5" (Nightmare on Elm Street 5, 1989.). Nije to neka mana filma jer verujem da to nije ni bio cilj, ali u odnosu na "Čudnije stvari" (Stranger Things, 2016.) čiju drugu sezonu uskoro očekujemo, a koji ima sličan koncept kao ova priča, "To" ne oživljava svoje vreme tako dobro ka što to radi spomenuta serija koja je prepuna sitnih detalja iz svakodnevice sa kojima su ljudi u tom periodu živeli.

Međutim, ipak film ima nešto iz osamdesetih barem u strukturalnom smislu, a to je linija radnje koja prati isključivo klince, dok njihovi roditelji nemaju neku ulogu osim kao neka vrsta antagonista. Roditelji su tu da im brane odlazak u njihove avanture ili pak kao očigledni antagonisti zlostavljači (slučaj Sofijinog oca). Sa druge strane rodielji imaju i jednu vrstu izdvojenosti iz sveta u kojem žive njihova deca tako da oni ne učestvuju u samom hororu niti su meta Penivajza. Naprimer, napraviću mali spojler jer smatram da već dovoljan broj ljudi koji će čitati ovu recenziju zna samu priču. Nakon što Sofiji iz odvoda lavaboa šikne krv i ofarba joj celo kupatilo, njen otac kada uđe u njega to potpuno ignoriše kao da je sve normalno, sve dok ona ne dovede svoje prijatelje da im pokaže šta se desilo. Meni je suštinski tema ovog filma mnogo bolja od filma samog, jer je on bez obzira na kvalitet prepun očiglednosti i klišea. Dok tematski on istražuje dečiji strah od nepoznatog koji je duboko usađen u podsvest u kanalizaciju svesti poput Penivajza.

AT: Da, mislim da dočaravanje istorijskog perioda nije zaista u centru ove priče, pogotovo jer je u originalnom romanu smeštena na kraj pedesetih godina prošlog veka. Ali sama tema je vanvremenska, King se uvek bavi arhetipskim strahovima, i dok god to scenaristi i reditelj razumeju, film funkcioniše kao horor, bez obzira na klišee. U žanrovskom filmu od klišea se ne može pobeći, stvar je u tome da se iskoriste na pravi način i tako doprinesu narativu. U svakom slučaju, meni je ovo jedan od najboljih horora u ovoj godini, i svakako jedno od najprijatnijih iznenađenja, preporuka svim ljubiteljima horora.

NL: Svakako da žanrovski film takoreći počiva na klišeima, mada je to možda prejaka reč jer se kliše vrlo često uzima kao izlizano ponavljanje istog, a možda ne bi bio loše reći već ustaljene žanrovske forme. Ali svakako film ostavlja jak utisak, zbog svoje produkcije i hororičnog tona koji odzvanja još nekoliko dana nakon gledanja. Rekao bih da je ovo jedna moćna adaptacija i svakako jedan od boljih filmova ove godine.

Nenad Lančuški i Aljoša Tomić