IMPOTENTNO SMEĆE

Film: Sveska smrti (Death Note)
Režija: Adam Vingard
Scenario: Čarli Parlapanides, Vlas Parlapanides, Džeremi Slejter
Uloge: Nat Volf, Lakit Stenfild, Margaret Kueli
Proizvodnja: SAD, 2017.
Trajanje: 101 min

Verovatno su svi ljubitelji kultne anime „Sveska smrti“ (Death Note, 2006.) prevrnuli očima, ispostavlja se s pravom, kada su saznali da će se pojaviti još jedan flm pored već nekoliko Japanskih adaptacija ove priče Takaši Obate. Kudikamo je ova priča veoma zanimljivog i intrigantnog karaktera imala smisla dok je to izvodila Japanska produkcija, međutim ovaj put adaptaciju potpisuje rastući Netfliks. Nisam gledao ništa loše što je Netfliks izbacio sve dok nisam odlučio kao ljubitelj ove anime da pogledam film “Sveska smrti“. Najveći problem u ovoj adaptaciji je što ona ne razume elementarne stvari japanske stvarnosti, a da ne govorim o nerazumevanju japanske kulture. Jedino što je zanimljivo u ovom filmu jeste koncept koji je prenet iz mange odnosno istoimene anime, dok svi ostali noviteti u zapletu i raspletu koji su uneti u ovaj film čine priču unakaženom menjaju karaktere likova i čine priču površnijom. 

Naime, radnja prati mladog srednjoškolca Lajta koji pronalazi crnu svesku u kojoj se nalazi niz pravila koja mora da poštuje ako želi da je koristi. Sveska mu sa sobom donosi i Rjuka, drevno besmrtno biće koje ga savetuje i čije prave namere Lajt ne zna. Osoba čije ime biva upisano u svesku će izgubitu život onako kako njen korisnik to napiše, glasi pravilo broj jedan. Lajt poverava ovu tajnu devojci iz škole Miji i oni odlučuju da putem moći ove sveske svet učine boljim mestom tako što će likvidirati sve loše ljude. Glavni zaplet počinje kada FBI, misteriozni detektiv „L“ i policija u kojoj radi Lajtov otac otpočnu istragu, shvativši da su iznenadne smrti povezane.

Prve dve trećine filma su agresivno usiljene i prenatrpane da bi se tek u poslednjem delu sve nekako upristoilo za gledaje. Generalni ton filma je neskladan jer se synthwave i muzika osamdesetih nikako ne uklapaju u scene. Ono što treba da bude strašno i napeto ispada smešno, a ono što treba da bude smešno je glupo. Postoji mali prizvuk treša jer smrti koje inicira Lajt upisivanjem imena u svesku su opscene i čak preko svake mere brutalne, od rasprskavanja lobanja do fontana krvi i odsečenih udova. Dok na samom kraju kada umire jedan od važnih likova, njegova smrt izgleda patetično romantična. Ovaj kontrast je toliko očigledan da bode oči i u meni je izazvao podsmeh. Ulimativna horor scena kada se prvi put pojavi Rjuk ne izgleda nimalo strašna već usiljeno napeta i besprizorno komična.

Razumem potrebu da se ovoj priči u filmskoj adaptaciji da malo sinematičnosti, međutim u isto vreme ne može se od morbidne Japanske mange inspirisane smrću i moralnom odgovornoću izbora ko je zaslužuje a ko ne praviti blokbaster jer izgleda kao impotentno smeće. Nedovoljno je komično sa nesigurnošću da li to uopšte treba da bude, a opet i nedovoljno mračno da bi u sebi nosilo ton koji ima original. Možete slobodno preskočiti ovaj film, a ako ste veliki ljubitelj „Sveske smrti“ samo će vas iznervirati.

Nenad Lančuški