I OPET, AJKULE

Film: 47 metara ispod (47 Meters Down)

Režija: Johanes Roberts

Scenario: Johanes Roberts i Ernest Rijera

Uloge: Mendi Mur, Kler Holt, Metju Modine

Trajanje: 89 min

Proizvodnja: SAD/Velika Britanija/Dominikanska Republika, 2017.

Od kada je davne 1975. godine Stiven Spilberg lansirao svoju oskarovsku franšizu “Ralje” (Jaws), ajkule su postale jedna od okosnica monster filma. Od tada do danas filmovi sa tematikom napada ajkule su manje ili više uvek bili prisutni na horor repertoaru, a sa početkom XXI veka uzeli su naročit zalet i više ne može da prođe ni godina dana a da ne vidimo bar jedan novi izdanak ovog plodnog podžanra. 

Uopšte nije neshvatljiva čovekova fascinacija ovom životinjom, kao i užas koji oseća u njenom prisustvu. Ovaj stvor je najbliža stvar praistorijskom čudovištu koje možemo videti uživo, stotine miliona godina evolucije stvorilo je grabljivca koji se savršeno snalazi na svom morskom terenu, na kome smo mi skoro potpuno nemoćni, čak i uz najrazvijeniju tehnologiju koju imamo. Filmovi ovog podžanra eksploatišu taj strah, i u moru filmova, nužno se pojavljuju neki koji to odlično rade, kao i neki koji se oslanjaju na urnebesno preterivanje koje pokušavaju da iskoriste kao generator zabave, poput Rodžer Kormanovog serijala o “Šarktopusu” (Sharktopus, 2010.) ili bizarni serijal “Šarknado” (Sharknado, 2013.) koji je nekim bizarnim čudom proizveo pet nastavaka.

Od nastanka “Filmozofije strave” ovo je drugi film o napadu ajkule, i odmah moram reći, iako je u produkcijskom smislu dosta slabiji, ovaj film mi se mnogo više dopao od prethodnog. “47 metara ispod” je snimljen na trećini budžeta koji je imao prošlogodišnji “Opasnost iz dubine” (The Shallows, 2016.), ali mnogo efektnije stvara osećaj pretnje koju predstavljaju ajkule, kao i klaustrofobični osećaj izolacije ispod površine okeana. 

Film prati dve sestre na odmoru u Meksiku, mladu Lizu (Mendi Mur) i njenu stariju sestru Kejt (Kler Holt). Kejt otkriva da je Liza nedavno raskinula sa svojim dečkom, i odlučuje da joj pomogne da zaboravi na raskid tako što će je povesti u njihovu zajedničku meksičku avanturu. Veče pijanstva, plesa i flertovanja se završava tako što upoznaju dvojicu meksičkih mladića koji im daju intrigantan predlog: predlažu im da se na otvorenom moru spuste u zaštitnom kavezu pod ronilačkom opremom i vide ajkule iz prve ruke. One pristaju, i sledeći dan upoznaju kapetana Tejlora (Metju Modin) koji vodi svoju ilegalnu turističku turu, sa kojim isplovljavaju i nakon brzinskog kursa ronjenja spuštaju se u more. Predvidljivo, zastarela oprema meksičkog preduzetnika popušta i dve devojke tonu na dno mora zatvorene u kavezu, koji postaje jedina stvar koja ih deli od sigurne smrti.

Naravno, ostatak filma gledamo pokušaje sestara da prežive i da se vrate na brod, i kao što sam već pomenuo, osećaj izolovanosti je odličan. Neizvesnost dolazi sa svih strana; radio veza sa brodom je prekinuta jer su se spustile van dometa, vazduha nestaje sve brže, vidljivost je smanjena na velikoj dubini, a ajkule bi mogle biti bilo gde. Na žalost, uz sav trud i entuzijazam ekipe, film negde na drugoj trećini gubi zamah, i postaje repetitivan i predvidljiv, što je očekivati od filma koji je ograničen na kavez u monotonom plavom bezdanu. 

Reditelj Johanes Roberts ima iskustva sa horor žanrom i to se vidi na ovom filmu, i sa malo boljim scenarijem ovo bi bilo mnogo zanimljivije ostvarenje. Kvalitetu bi značajno doprinela malo bolja razrada likova i ispeglaniji pripovedački ritam, ali za jedno ostvarenje relativno niskog budžeta ovaj film može solidno da prekrati sat i po vremena, pogotovo ako ste ljubitelj žanra. Samo nemojte očekivati previše.

Aljoša Tomić