REPETATIVAN I BANALAN

Film: Lek za život (A Cure For Wellness)

Režija: Gor Verbinski

Scenario: Džastin Hajd, Gor Verbinski

Uloge: Dejn Dehan, Džejson Ajzaks, Mia Got

Trajanje: 146 min

Proizvodnja: SAD/Nemačka, 2017.

Mislim da na samom početku treba spomenuti činjenicu da film koji je imao budžet od 40 miliona dolara, a zaradu sa kojom je povratio jedva polovinu novca ima ozbiljan problem u sebi. To ne bi ništa značilo da se radi o nekom malom filmu B produkcije koji jednostavno nije povratio uloženi novac, ali se zapravo radi o velikom blok-basteru sa nekoliko atraktivnih i odličnih glumaca. Reditelj ovog filma je čini mi se zagrizao mnogo više nego što može da proguta jer je horor žanr ipak malo složeniji od crtanih filmova i avantura na kojima je do sada radio. 

Radnja prati mladog trgovca Lokharta (Dejn Dehan) koji radi u biznis sektoru u Nju Jorku. Zbog poslovnih problema od strane odbora biva poslat u Švajcarsku kako bi odatle doveo natrag gospodina Pembruka (Hari Grener) koji je tamo otišao na odmor, ali je pismom javio da ne namerava da se vrati jer je spoznao besmisao svog posla i želi da ostatak života provete u sanatorijumu na Alpima. Lokhart nakon što doživi saobraćajnu nesreću i sam završi kao pacijent istog sanatorijuma, a ubrzo počinje i da otkriva misterije koje su vezane za to mesto.

Osim lepih kadrova i nekoliko malih zanimljivih rediteljskih rešenja film, izgleda patetično i sklepano. Montaža je takođe veoma loša jer gledalac u nekim trenucima ne zna da li su se scene dogodile u prošlosti, tek treba da se dogode, da li su prikazane kao razmišljanje protagonista ili se događaju u sadašnjosti. Sam uvod u film je zanimljiv i obećavajući jer vidimo glavnog lika koji je pretrpan poslom, neispavan i večito natmuren u stalnoj trci za novcem, a tu je i Pembrukovo poetično pismo o odbacivanju takvog načina života i njegovoj odluci da ostane do kraja života u Švajcarskom lečilištu. Međutim od trenutka kada Lokhart završi u istom lečilištu film se srozava po kvalitetu i zanimljivosti do potpune banalnosti. Sam kraj je nepodnošljiv za gledanje, što zbog svoje predvidivosti i naivnosti, što zbog boss fight-a koji me je dočekao na kraju.

Spojler:

Narativni tok je repetativan, jer Lokhart koji sve vreme sumnja u dobre namere svojih lekara neprestano pokušava da tumarajući kroz zgradu sanatorijuma istraži sve misterije koje ga zanimaju i o kojima je slušao. Svaki put ga zbog neposlušnosti vrate u sobu, ali se on opet iskrade i to se ponovi oko deset puta. Jednom odluče da ga kazne pa ga vežu za stolicu i na silu izvade zub, ali se ta scena prekine i u narednoj vidimo Lokharta kako istrčava napolje iz sanatorijuma i utrčava u taksi. Naravno posle toga ga ponovo vrate nazad, zub mu misteriozno izraste posle određenih tretmana i on nastavi da radi što je i do tada.

Kraj spojlera.

Film je prepun rupa i nedorečenosti. Nije dostadan, ali je banalan. Ako želite sebi da uštedite dva i po sata života moja preporuka je da preskočite ovaj kič.

Nenad Lančuški