Režija: Danijel
Espinoza
Scenario: Ret Rejs,
Paul Vernik
Uloge: Džejk
Gilenhol, Rebeka Ferguson, Rajan Rejnolds
Trajanje: 104 min
Proizvodnja: SAD,
2017
Film je premijerno
prikazan u martu ove godine na South by Southwest festivalu, a
već nekoliko dana kasnije počela je projekcija i u bioskopima širom
SAD-a. Budžet za ovaj film iznosio je 58 miliona dolara, a zarada 99
miliona, što ga čini veoma uspešnim pogotovo kada je u pitanju ovaj žanr. Kritika je podeljenog mišljenja, a
publika takođe.
Radnja je smeštena
u Internacionalnu Svemirsku Stanicu (ISS) Mars Pilgram Misija 7 koja
kruži oko Zemlje. Šestočlana posada ima zadatak da ispita
mikroskopsku ćeliju pronađenu na Marsu uz pretpostavku da je ona
nekakav oblik živog organizam, što potvrde laboratorijska
ispitivanja nakon uspostavljanja povoljne atmosfere za njen razvoj.
Međutim, biolog Hju (Arijon Bakari) koji je zadužen za ispitivanje ovog organizma,
postaje vezan za život koji su pronašli i nakon što napravi grešku
pri ispitivanju razvoj organizma kreće nepovoljnim putem.
Mnogo je skepse
vezano za ovaj film, možda jer se automatski pravi poređenje sa
„Osmim putnikom“ (Alien, 1979.) koji je do nedavno bio aktuelna tema kako kod
nas na blogu tako i među svim fanovima te franšize. Moguće je da
se ovaj film neće dopasti fanovima „Osmog putnika“ naročito
onim starim fanovima koji najviše vole prvi film iz tog serijala. Međutim smatram da se to poređenje i ne treba vršiti jer su u
pitanju potpuno drugačiji filmovi. Jedina veza je to što je i film
„Trag života“ smešten u svemir. Međutim i ovde možemo vrlo
lako da uočimo da se radi o svemirskoj stanici nadomak zemlje, a ne
o dubokom svemiru. Jedina moguća referenca bi bila pojavljivanje
monstera koji napada i ubija članove posade, međutim razlika između
Tuđina u „Osmom putniku“ i Kelvina u „Tragu života“ je
ogromna.
Tuđin je u fizičkom
smislu zastrašujuće antropomorfno biće koje ima nagon za lovom i
razmnožavanjem. Dok je Kelvin, kako mu Hju daje ime, samo neka vrsta
višećelijskog organizma, čija je struktura nervne mreže
sastavljena iz niza ćelija od kojih svaka pojedinačno ima mogućnost
izvršavavanja somatske funkcije. Na taj način svaka ćelija ovog
organizma je koliko tkivo i foto-receptor toliko i nerv. Ovim
postaje očigledno da film „Trag života“ stoji potpuno samostalno
i ni u kojoj vezi nije sa „Osmim putnikom“.
Atmosfera u ovom
filmu je izuzetno dobro predstavljena s obzirom da varira od
intimnosti i svakodnevne rutine do napetosti i užasa. Muzika koja
sve to pravi i dopunjuje pripada onoj vrsti zvuka kakvu možete da
očekujete u horor filmu. Što bi značilo da je u tom smislu po
strukturi ovo jedan klasičan slešer horor. Međutim s obzirom da je
narativ ispunjen naučno fantastičnim činjenicama koje daju težinu
samoj priči, sa trostrukim obrtom na kraju koji jedan od najvećih
mogućih klišea ovog filma čini izvorom horora.
Likovi su
zanimljivi, dinamika između njih takođe, a specijalni efekti i
kamera koja kruži lebdi i prevrće se po unutrašnjosti svemirske
stanice potpuno nenametljivi. Drugim rečima, preporučio bih svima
ovaj horor film, jedan je od mojih favorita ove godine.
Nenad Lančuški
No comments:
Post a Comment