KOMPLETAN I SAMOSTALAN FILM

Film: Trag života (Life)

Režija: Danijel Espinoza

Scenario: Ret Rejs, Paul Vernik

Uloge: Džejk Gilenhol, Rebeka Ferguson, Rajan Rejnolds

Trajanje: 104 min

Proizvodnja: SAD, 2017

Film je premijerno prikazan u martu ove godine na South by Southwest festivalu, a već nekoliko dana kasnije počela je projekcija i u bioskopima širom SAD-a. Budžet za ovaj film iznosio je 58 miliona dolara, a zarada 99 miliona, što ga čini veoma uspešnim pogotovo kada je u pitanju ovaj žanr. Kritika je podeljenog mišljenja, a publika takođe.

Radnja je smeštena u Internacionalnu Svemirsku Stanicu (ISS) Mars Pilgram Misija 7 koja kruži oko Zemlje. Šestočlana posada ima zadatak da ispita mikroskopsku ćeliju pronađenu na Marsu uz pretpostavku da je ona nekakav oblik živog organizam, što potvrde laboratorijska ispitivanja nakon uspostavljanja povoljne atmosfere za njen razvoj. Međutim, biolog Hju (Arijon Bakari) koji je zadužen za ispitivanje ovog organizma, postaje vezan za život koji su pronašli i nakon što napravi grešku pri ispitivanju razvoj organizma kreće nepovoljnim putem.

Mnogo je skepse vezano za ovaj film, možda jer se automatski pravi poređenje sa „Osmim putnikom“ (Alien, 1979.) koji je do nedavno bio aktuelna tema kako kod nas na blogu tako i među svim fanovima te franšize. Moguće je da se ovaj film neće dopasti fanovima „Osmog putnika“ naročito onim starim fanovima koji najviše vole prvi film iz tog serijala. Međutim smatram da se to poređenje i ne treba vršiti jer su u pitanju potpuno drugačiji filmovi. Jedina veza je to što je i film „Trag života“ smešten u svemir. Međutim i ovde možemo vrlo lako da uočimo da se radi o svemirskoj stanici nadomak zemlje, a ne o dubokom svemiru. Jedina moguća referenca bi bila pojavljivanje monstera koji napada i ubija članove posade, međutim razlika između Tuđina u „Osmom putniku“ i Kelvina u „Tragu života“ je ogromna.

Tuđin je u fizičkom smislu zastrašujuće antropomorfno biće koje ima nagon za lovom i razmnožavanjem. Dok je Kelvin, kako mu Hju daje ime, samo neka vrsta višećelijskog organizma, čija je struktura nervne mreže sastavljena iz niza ćelija od kojih svaka pojedinačno ima mogućnost izvršavavanja somatske funkcije. Na taj način svaka ćelija ovog organizma je koliko tkivo i foto-receptor toliko i nerv. Ovim postaje očigledno da film „Trag života“ stoji potpuno samostalno i ni u kojoj vezi nije sa „Osmim putnikom“.

Atmosfera u ovom filmu je izuzetno dobro predstavljena s obzirom da varira od intimnosti i svakodnevne rutine do napetosti i užasa. Muzika koja sve to pravi i dopunjuje pripada onoj vrsti zvuka kakvu možete da očekujete u horor filmu. Što bi značilo da je u tom smislu po strukturi ovo jedan klasičan slešer horor. Međutim s obzirom da je narativ ispunjen naučno fantastičnim činjenicama koje daju težinu samoj priči, sa trostrukim obrtom na kraju koji jedan od najvećih mogućih klišea ovog filma čini izvorom horora.

Likovi su zanimljivi, dinamika između njih takođe, a specijalni efekti i kamera koja kruži lebdi i prevrće se po unutrašnjosti svemirske stanice potpuno nenametljivi. Drugim rečima, preporučio bih svima ovaj horor film, jedan je od mojih favorita ove godine. 

Nenad Lančuški