ČUDAN SPOJ

Serija: Živi i mrtvi (The Living And The Dead)

Kreator: Ešli Paroh

Uloge: Kolin Morgan, Šarlota Spenser, Malkom Stori

Proizvodnja: Velika Britanija, 2016. (BBC)

Trajanje: 60 min (šest epizoda)

Zamislite priču u kojoj se razvija romantična ljubavna saga puna porodičnih problema i pitanja o upravljanju seoskim imanjem smeštena u 19. vek, sa džamp-skerovima, jezivim opsenama, utvarama i poremećajem vremenskog kontinuuma. Ako ste voleli film „Doni Darko“ (Donnie Darko, 2001.) ili „Duhovi u nama“(The Others, 2001.), onda je serija „Živi i mrtvi“ upravo za vas. Na prvu loptu ova serija izgleda neobično, jer spaja možda nespojive elemente, melodrame sa prenaglašenom teatralnom glumom ne-sinematične prirode koja katkad ume da sklizne u patetiku, a sa druge strane horor elemente uvijene u fil futurističke misterije predstavljene kroz psiho-patološka stanja likova. Svestan sam koliko ovo konfuzno i zbrkano zvuči ali „Živi i mrtvi“ zaista u sebi objedinjuje sve to i mnogo više, funkcioniše tako načičkana prilično zarazno na gledaoca koji proguta sve ove nespojive elemente različitih žanrova. A sve je to začinjeno muzikom koja ulazi u uši već posle gledanja prve epizode.

Radnja prati Nejtana (Kolin Morgan) i njegovu suprugu koji nakon smrti Nejtanove majke dolaze na staro porodično imanje kako bi preuzeli posao koji njegovi vode već godinama unazad. Sa sobom donose i savremene mašine za unapređenje rada u polju koje nadničari-seljaci ne prihvataju sa oduševljenjem. Ubrzo nakon njihovog dolaska na imanju počinju da se dešavaju neobične stvari i pojedinci pokazuju neuobičajno ponašanje. Nejtan kao medicinar kojeg uz sve to zanima i ljudska psiha preuzima na sebe odgovornost da ih leči, otkrivajući na taj način mnoge misterije koje krije imanje i ljudi u njemu.

Kroz šest epizoda od kojih svaka ima svoju mini priču sa zapletom i raspletom, odnosno drugim rečima Nejtan u svakoj od epizoda istražuje određeni pojedini slučaj čudnog ponašanja koji rešava na svojstven način, razvija se i njegova lična priča od uobičajnih problema svakodnevice pa do onostranog lica njegove ličnosti i identiteta koji seže u budućnost, to jest našu sadašnjost ka njegovim potomcima. Prva sezona završava sa delimičnim raspletom te situacije ali i sa nagoveštajem novog, što je mene lično kao gledaoca jako isfrustriralo jer je moguće da serija neće imati budžet za drugu sezonu.

Okarakterisao bih „Žive i mrtve“ kao melodramski horor, međutim postoji tu odmah jedan ozbiljan problem, a to je da gledaoci koji vole melodrame verovatno nikada neće pustiti ni jedan horor u kojima ima zaposednutih ljudi, duhova, veštica i sličnih stvari tipičnih za ovaj žanr jer im takva vrsta impresije uopšte ne prija. Dok ljudi koji vole da gledaju horore ustvari preziru i samu pomisao na melodramu, ona za njih predstavlja sve ono suprotno od prljavštine, nasilja, straha i svega onog što uglavnom imaju horor filmovi. Zato „Živi i mrtvi“ prljavštinu i lepotu spajaju na jedan neusiljen način i tako zajedno koegzistiraju veoma uspešno. Ukoliko vas je moje predstavljanje imalo zaintrigiralo pogledajte ovu seriju, nećete se pokajati, a ukoliko pak nije nemojte gubiti vreme s obzirom da je malo verovatno da ćemo dobiti nastavak ovog serijala.

Nenad Lančuški