VEŠTICE KOJE NISMO SPALILI

Serija: Salem (Salem, sezona 1-3)

Kreatori: Brenon Braga, Adam Sajmon

Uloge: Dženet Montgomeri, Šejn Vest, Set Gejbel, Temzin Merčant, Eliza Eberli, Ešli Madekve, Ido Goldberg

Proizvodnja: SAD, 2014 - 2017

Trajanje: 36 epizoda, 60 min

Ako očekujete istorijsku sagu o besmislu nasilja proisteklog iz mas-histerije hrabrene religioznom fantazmom sa jednog od najmračnijih mesta kolektivne krivice u američkoj istoriji koja će vam se pravdati pokušavajući da politički korektno, retroaktivno, uvaži žrtve tog besmisla, na pogrešnom ste mestu i nemojte čitati dalje.

Salem je mračan, jeziv i zaista vođen vešticama koje imaju za cilj da prizovu đavola i stvore novi svet u kome će one imati svoju zemlju. Ova serija se ne ulaguje niti jednoj ciljnoj grupi, iako žrtve društvenih stega vidi kao nosioce oslobođenja vlastitih moći koje sa pouzdanjem postupaju protiv društvenih pravila i menjaju svet koji im se ne dopada, zarad ostvarenja vlastitih ciljeva, želja i osvete. Ovo je serija sa većinom ženskih likova, takođe serija o ženama, koja će vas naterati da istovremeno osetite simpatiju i užas prema onome što se smatra iskonskim zlom.

Odlično urađena uvodna špica propraćena Merilin Mensonovim izvođenjem teme Cupid carries a gun uvodi nas u gotsku sliku istorijske američke naseobine Salem. Ta estetika podseća donekle na AHS Coven (2013.) i na talasu pomame za vešticama i reinterpretacije američke istorije, obogaćene elementima natprirodnog, kakvo je moguće videti i u seriji Sleepy Hollow (2013.); dobijamo horor misteriju koja se bavi tezom da iza suđenja vešticama u Salemu zaista stoje natprirodne sile i događaji koji su ulivali užas u kosti stanovnicima surovog novog sveta, već opterećenog realnim strahovima od ratnih sukoba, gladi, bolesti i smrti, a prožetim borbom za moć u političkom i društvenom prostoru koje tek treba urediti državnim i moralnim vrednostima.

Upoznajemo Salem i njegove puritanske stanovnike kao zajednicu pod rigidnim društvenim i religioznim sistemom pravila koji ne drži baš visoko naučne obrasce mišljenja. Uz svu neizvesnost egzistencije u novom svetu koji tek treba da uspostavi svoje civilizacijske standarde, društvena zajednica koja pokušava da opstane po svaku cenu preslikava nasleđene obrazace ponašanja i predstavlja sidro starog sveta koji pokušava da održi status quo u pogledu raspodele moći i društvenih uloga jer to vidi kao recept za opstanak. Istovremeno je na snazi licemerje pojedinaca koji se bore za svoj status i mesto u toj zajednici. Nije teško zamisliti kako se i bez natprirodnog elementa u zatvorenim, a licemernim umovima, opterećenim političkim intirgama razvija ideja o manipulaciji te iste zajednice masovnom histerijom pri svakom i najmanjem odstupanju od retkih i krhkih elemenata poznatog u uređenju društvene zajednice koja želi da opstane po svaku cenu.

Za sliku puritanskog mišljenja kome je naučni pristup stran, borba protiv veštica i natprirodnog zla mogla bi se interpretirati kao sukob i ovladavanje prostranstvom haosa u koji je ta malobrojna skupina ljudi koji su napustili sve poznate stvari isporučena. U novim uslovima života jedini red za koji znaju je sada na probi samoodrživosti. Kao karakteristika zatvorenog uma javlja se to da na nove prilike i sve brojnije promenjive koje predstavljaju izazovi novog života reaguje tako što se više grči i zatvara u naporu da održi status quo. Iz ovoga proizlazi da je najefikasniji kohezivni element vladavina strahom, najuspešniji recept koji iznutra samoreguliše kvalitet žita u džaku tako što svako zrno pazi na ono susedno da nije zaraženo kukoljem i tera ih da se jače zbiju ne bi li na površinu izbacili ono koje deluje sumnjivo. I taj sistem radi.

E sad zamislite još ovo: da je ta paranoja opravdana i da neprijatelj zaista postoji, ali da razume taj modus operandi i koristi ga kao alat vlastitog opstanka i zaštite preusmeravajući paranoju po vlastitoj volji u službi osvete. Koristeći se puritanskim oružijem, veštice izazivaju još više straha i pometnju u tako krutoj strukturi koja upravo zbog svoje krutosti puca po šavovima. Zlo ovde nije naivno i sitno pakosno. Kao što deca, po nekima, treba da nadmaše svoje roditelje, tako zlo rođeno u ovim uslovima nadmašuje sitne ljudske pakosti, zavist i licemerje okruženja koje ga je stvorilo. Kroz samospoznaju vlastite moći i snage izvan pravila društva koje ga je izneverilo svojim maltretmanom ono se odlučuje na to da svet uništi i ponovo stvori u skladu sa svojim vrednostima i po svojoj meri. Ono je pametnije i bolje motivisano od zlobe i sitnih pakosti, okruženja u kome se rađa.

Iako su religiozno mitski elementi zla i veštičarenja doslovno predstavljeni klasičnim tropama poznatim kolektivnom nesvesnom od mita do bajke i Biblije, povrh svih očiglednih vizuelnih narativnih elemenata, treperi nagoveštaj da je ta vrsta spoznaje i ličnog oslobođenja u stvari pravo zlo jer predstavlja pobunu protiv utvrđenog sistema moći i uloga u društvu.

Ako bismo rekli da su vrata zlu otvorile sudbine povređenih žena učinili bi nepravdu i nepoštovanje njihovoj slobodnoj volji, tretirajući ih samo kao kanale i sredstva nečega što je veće od njih i čemu su one ne svojom voljom potčinjene, dok ako likovima damo za pravo slobodu opredeljenja otvaramo vrata stereotipizaciji žene kao one sposobne za zlo zbog svoje iskonski zle prirode. Istina je da poreklo veštica u seriji ide od onih koje su sa moćima rođene do onih koje pristupaju veštičarenju naknadno dobijajući moći od natprirodnih sila tj. samog Đavola služeći mu zauzvrat.

Ovaj momenat je bio naročito sporan u nekim reakcijama publike koje su seriju optužile za rasizam i mizoginiju, dodajući da nanosi štetu ne samo istorijskim žrtvama salemske histerije već i savremenim pripadnicima wicca religije i celokupnoj borbi za ljudska prava. Ipak to je malo prenagljena reakcija ako uzmemo u obzir da je radnja smeštena u 17. vek i da slika veštice i žene u datom trenutku nije mogla da izgleda drugačije nego što je predstavljena u seriji. Ako se manemo alegorija i traženja poučnosti ova serija jeste horor poslastica za sve koji su u stanju da razumeju koju ulogu u formiranju “zlih” karaktera igraju životne tragedije i obespravljenost bilo koje vrste, te želja za ispravljanjem nepravde koja im je naneta. Jednom kada više nemaš šta da izgubiš tek onda možeš shvatiti svoju pravu moć i ta vrsta emancipacije od društvene uslovljenosti događa se svim junakinjama od početka do kraja serije. 

Još više su prenagljene i besmislene bilo kakve moralističke optužbe na račun serije ako uzememo da je u pitanju priča jasno postavljena u žanr horora te da za cilj ima upravo to da se bavi izvođenjem drastičnih implikacija u različitim društvenim kontekstima i situacijama koje mogu u ljudima da izazovu najdisparatnije emocije bez potrebe za autocenzurom. Pravi užas i uzbuđenje iz ove serije za mene su upravo došli sa tog mesta bez autocenzure, a uprokos istoj u površinskim slojevima svesti dok sam se kolebala da li je pogrešno da navijam za ono što je eksplicitno i bez uvijanja prikazano kao zlo i kako da ne-empatišem sa motivima nekoga ko naizgled nije imao izbor, ali ni nadu pre transformacije.

Kao klinki jedna od omiljenih podvrsta horora u svakom mediju bio je upravo ovakav sa vešticama. One su u stanju da svoju ljudsku prirodu prošire i nadrastu pristupom natprirodnim moćima koje su im omogućavale da sprovode svoju volju i kontrolišu ishode. Ono što me je i tada plašilo, a popriličnu nelagodu izaziva i sada jeste da ta vrsta moći dolazi uz cenu jer potiče od nečega što tebe koristi i daje ti onoliko koliko si ti njemu potreban i poslušan. Kad bolje razmislim čini mi se da je ovakva vrsta trampe prilično prisutna u odnosu sa svakim bogom, samo što je Satana bog za koga ne možeš pretpostaviti koliko će mu tvoje ljubavi i posvećenosti biti potrebno bez obzira na to koliko si spreman da daš. Na drugoj strani postojale su veštice iz bajki koje mi nikada nisu bile toliko strašne, koliko samo, već kažnjene vlastitom malicioznošću, pakosne babe čija pakost i zavist moraju da se završe dodatnom kaznom jer ta njihova vrsta zla dolazila je iz unutrašnje mržnje i ogorčenosti umesto iz stupanja u “brak” sa širinom i svetlošću zabranjenog znanja koje te osnažuje da ti budeš onaj ko upravlja ostvarenjem vlastitih želja.

Kroz tri sezone vidimo obe vrste arhetipskih veštica sa različiitm poreklom moći isprepletene često u istim likovima kako se njihova priča otkriva i njihovi postupci obznanjuju. Evidentno je da je prva sezona vrlo hrabro zagrizla u mračnu sliku sveta koji zlo smatra opravdanim, ali njegove posledice strašnim dok nas šokira već u prvih nekoliko epizoda nečuvenim i besramnim postupcima u rangu "Igre prestola" (Game of Thrones, 2011-), igrajući povremeno na granici strave i apsurda, po meni svakako uspešno u korist strave. Druga i treća sezona malo mekše postupa sa temom bez obzira što se radnja zaoštrava i penje ka vrhuncu, šokantni postupci su ređi, a očigledniji postaju neki bajkoviti momenti ili bolje reći motivi iz bajki i momenti omaža obradama teme Antihrista onako kako smo je mi mogli upoznati kroz savremene interpretacije. Delimično, strava se gubi upravo brisanjem neverice da toliko zlo može da postoji i pokušajem suprotstavljanja glavnog ženskog lika posledicama sopstvenih izbora u želji da ipak sačuva neke od tradicionalno dobrih vrednosti koje je potisnula u svojoj transformaciji u vešticu. Eskalacije i obrti u trećoj sezoni konačnog razračunavanja sada već između nove i stare generacije onih koji raspolažu moćima dovršava se porukom da ljubav iskupljuje donekle i da trampa sa đavolom radi donekle. Zlo ne biva pobeđeno već samo odloženo da bi se i samo transformisalo u novu vrstu koja će odrediti karakter novog sveta. Po svim mojim saznanjima serija je ovde prekinuta, na 10. epizodi 3. sezone sa nekom vrstom logčinog dovršetka zbog drastičnog pada gledanosti u odnosu na prvu sezonu što se čak i meni kao fanu čini opravdano.

Makar prva sezona vredna je gledanja. Od nekih optužena da sebe shvata preozbiljno, jer u poređenju sa slikom klasičnih čudovišta, koja smo voleli koliko smo ih se i plašili, sada iskrivljenom i modifikovanom u drugim serijama, za račun inkluzije marginalizovanih grupa koje u savrmenom društvenom kontekstu često reprezentuju, ova serija bez blama govori: da mi smo veštice, mi imamo moć i ne plašimo se da je upotrebimo, ali vi treba da se plašite nas!

Nina Stefanija Blažević