Film: Dečak (The Boy)
Režija: Vilijam Brent Bel
Scenario: Stejsi Majner
Uloge: Loren Koen, Rupert Evans, Džejms Rasel
Trajanje: 97min
Proizvodnja: 2016. SAD
Ovaj je jedan tipičan žanrovski šablonirani horor film sa elementima trilera i misterije. Gotovo da je preslikana forma iz Poove priče „Pad kuće Ašerovih“ o kojoj smo govorili u ranijim tekstovima. Dakle imamo lik devojke Grete (Loren Koen) koja dolazi u nepoznatu izolovanu sredinu gde su odnosi među ljudima i stvarima neuobičajni. Film ima u potpunosti estetiku gotske literature stavljene u savremeni svet. Naime, dvoje staraca gospodin i gospođa Hilšir koji žive zamku-vili negde u Britaniji, unajmljuju Gretu da bude dadilja njihovom sinu Bramsu (Džejms Rasel). Ubrzo se ispostavlja da je Brams keramički lutak prema kojem se Hilširi odnose kao prema živom stvoru. Pojavljuje se još jedan lik, a to je Malkom (Rupert Evans) koji donosi namirnice Hilširovima i koji će kroz zaplet imati važnu ulogu. Kuća u kojoj se zadesi Greta ima sve elemente gotike: ogromna je, pusta, prepuna tajni sa misterioznog tavana, starih portreta, a ponekada kao da oživi i onaj ko obitava u njoj ima košmarne snove.
Ovaj film ima i tu dimenziju angažovanosti koju je postavio još Romero u svojim zombi filmovima, praveći poređenje zombija sa bezumnim potrošačima u supermarketu. Uvođenjem dečaka-lutka u ovom filmu ustvari jeste podražavanje onoga što danas rade mnoge porodice u americi koje ne mogu da imaju dece, kupuju bebe sa programiranim navikama i potrebama kako bi sebi stvorili iluziju da se zaista brinu o detetu.
Scene kojima film otpočinje režirane su užasno plastično i potpuno su nepotrebne. Pre svega mislim na scene prepadanja koje se na isti način više puta ponove i pritom su već hiljadama puta na mnogo bolji način viđene u drugim horor klasicima. Režija je generalno izuzetno loša, nekako otaljana. Scene koje bi trebalo da budu napete, suviše su teatralne i patetične. A muzika je neprimetna, neoriginalna i neupadljiva, uz sve to užasno nakaradno uklopljena uz scene. Ponekada dobijete poriv da cokćete i prevrćete očima dok gledate film. Mada ne mogu da ne kažem da se nisam trgao nekoliko puta, uglavnom na scene Gretinih košmarnih snova koje su najjača karika u režiji, ali ih ima svega dve. Osim činjenice da su likovi napisani sa svega nekoliko osobina koje oslikavaju njihov karater, što nije ništa neočekivano, gluma je kod većine zaista veoma loša. Najkvalitetnije odglumljen i napisan jeste flert između Grete i Malkoma. Ali hajde da se vratimo na lutka i na elemente horora koji su najvažniji i najupečatljiviji u ovom filmu.
Za sve kvalitete ovog filma, a nema ih baš mnogo po meni zaslužan je scenarista. Reditelju Brentu Belu je ovo treći horor film, a prvi za koji nije pisao sam scenario, tako da mislim da je propustio dobru priliku da prema kvalitetno koncipiranoj priči napravi dobar film. Njegovi stariji filmovi „Đavo iznutra“ (The Devil Inside, 2012.) i „Ostati živ“ (Stay Alive, 2006.) za koje je uglavnom sam pisao i scenarije spadaju u one filmove koji nikome ne bi preporučio da ih gleda. Film „Dečak“ ima zanimljivu gotsku estetiku pomešanu sa savremenim ambijentom, kao i inovativnosti na polju odnosa protagoniste i objekta straha koji se dešava pred sam vrhunac radnje i preokret. Takođe je kroz misteriju sve jako dobro uklopljeno i skriveno, tako da određene elemente nisam mogao da pretpostavim. Kada sam pustio film bio sam dosta skeptičan prema samoj radnji, međutim ona je uspela da me do kraja više puta iznenadi.
Nenad Lančuški
No comments:
Post a Comment