AVANTURISTIČKI SPLATTER HOROR

Kao što svaka umetnost u jednom trenutku svog života dolazi do zasićenja, nakon čega se određeni aspekti te umetnosti dovedu u krizu i traže nove prosedeje, na isti način forma i sadržina horor filma vremenom traži svoje novo tle i nove teme kojima bi se zadovoljavao ukus publike. O ovom načinu evolucije umetničkih dela bilo je reči u tekstu posvećenom postmodernom hororu, tako da nećemo ovde ponavljati ono što je ranije rečeno, već ćemo pažnju usmeriti na jedan novi podžanr horora koji se pojavio u proteklih nekoliko godina. 

Ovaj podžanr ćemo nazvati „Avanturistički splatter horor“ i za analizu odabrati film koji smo imali na petom mestu naše liste najboljih horora iz 2015, a to je film „Tomahavk od kosti“ (Bone Tomahawk, 2015.) kao i jedan ranije snimljen film reditelja Kristifera Smita po scenariju Daria Polonia „Crna smrt“ (Black death, 2010.). Oba ova filma osim toga što imaju novi tematski okvir imaju i novi prostor i vreme u kojima je smeštena radnja filma. Naime, kada je film Pitera Džeksona po Tolkinovom romanu „Gospodar prstenova“ otvorio talas blokbastera sa temom fantastike, epike i viteških borbi, bilo je samo pitanje vremena kada će se ovi motivi pojaviti i u drugim žanrovima. Film „Crna smrt“ predstavlja upravo primer misteriozne drame sa elementima splatter horora, međutim ovaj film ne mora da se posmatra kao horor. Sa druge strane imamo film od prošle godine „Tomahavk od kosti“ koji na eksplicitniji način sadrži elemente splatter horora i čija je radnja takođe smeštena u jedan drugačiji vremenski okvir odabran pod talasom ponovnog snimanja kaubojskih filmova. „Tomahavk od kosti“ na isti način može da bude samo još jedan kaubojski film novije generacije iz razloga što prve dve trećine ne sadrže mnogo horor elemenata. Dakle, „Avanturistički splatter horor“ barem kako nam se pojavio do sada sa jedne strane u sebi sadrži sa jedne strane mnoštvo inovativnosti u osnovnim elementima i dramskoj formi, a sa druge strane uzima učešće u popularnom talasu sličnih filmova. „Tomahavk od kosti“ je samo jedan od nekoliko kaubojskih filmova koji su snimljeni prošle godine, svakako ni ostali ne predstavljaju puki povratak na kaubojske filmove od pre nekoliko decenija, već samo prave omaž tim starim filmovima uključujući u ponovo oživljeni žanr karakter savremenih kinematografskih i dramaturških tehnika. Na ovaj način svakako da bi se horor film mogao približiti široj publici, ali sa druge strane ukoliko neko voli kaubojske filmove ili filmove smeštene u srednji vek, ali mu je splatter horor težak za stomak, gledanje ovakvih filmova može da bude izuzetno loše iskustvo.

Scena iz filma "Tomahavk od kosti"

Film „Crna smrt“ od reditelja Kristofera Smita koji je pre ovog rediteljskog ostvarenja napravio dva autorska horora „Jeziv“ (Creep, 2004.) i „Triangl“ (Triangle, 2009.), predstavlja film koji se bavi najmračnijim momentima iz doba srednjeg veka. Od samog početka atmosfera koja dominira je teskobna i napeta, prožeta lažnom svetošću. Film je podeljen na pet ritmema (dramskih delova), a priča je smeštena u 14. vek u Englesku za vreme epidemije kuge. Protagonista je mladi monah Ozmund (Edi Redmejn) koji se za vreme epidemije kuge u 14. veku u Engleskoj zbog svoje ljubavi prema devojci našao kao vodič na njihovom pohodu, oni su biskupovi izaslanici, koje predvodi Ulrik (Šon Bin). Svaki karakter u grupi saputnika gde se našao mladi monah predstavlja na specifičan način oličenje grešnika ili surovih božijih ratnika, takođe i sam Ozmund se uklapa među njih jer njegovi motivi za odlazak iz manastira su tajanstevni ostatku grupe i u protivrečnosti sa monaškim zavetima. Jedini koji se razlikuje od ostalih je narator priče Volfsten (Džon Linč), čiji karakter nije upečatljiv sve do samog kraja. Okruženje koje prati ovu grupu grešnika jeste pošast kuge za koju se smatralo da je božija kazna bačena na ljudski rod, a selo u koje se ova grupa zaputila, nije bilo inficirano kugom, zbog čega se smatralo da u njemu obitava đavo. Misija biskupovih izaslanika jeste da uhvate nekromansera (đavola) i pogube ga. Gledalac na ovaj način očekuje borbu sa demonima i misteriju koju krije selo gde se kuga nije još pojavila. Što već predstavlja jednu vrstu protivrečnosti sa razumskim shvatanjima, jer se demonizuje mesto na kome nema bolesti, a bolest se proglašava za pozitivan element isključivo jer dolazi od Boga. Međutim kada grupa stigne u selo tamo zatiče potpuno nešto drugo, ljude koji su se odrekli Boga i koji obožavaju ženu upućenu u veštine rudimentarne medicine. Posebnost ovog filma dolazi tek u četvrtoj ritmemi, gde imamo drugi preokret jer ljudi iz sela žele da se Ulrik i njegovi saborci takođe odreknu Boga. U tom trenutku počinje splatter horor koji ne prestaje sve do samog kraja filma. Dakle, imamo dvostruki preokret koji doživljavaju kako likovi tako i gledalac, prvi je iznenađenje na početku trećeg dela kada pristižu u selo, a drugi je na početku četvrtog dela kada se pitomo selo koje nisu očekivali preobrati u surove ljude kakvi su i Ulrikovi saputnici sami. Natprirodna bića o kojima se govori prva dva dela filma se ne pojave, samo zli i okrutni ljudi što ovaj film čini jednim hiper-realističnim horor filmom. Ako bismo želeli da pogledamo horor film o srednjem veku u kojem su tematizovani svi oni najmračniji elementi ovog doba, onda je ovo najbolji film za to.

Biskupovi izaslanici iz filma "Crna smrt"

Film „Tomahavk od kosti“ našao se na našoj listi najboljih horor filmova 2015. jer je narativno vezan uz film „Crna smrt“ predstavljajući žanrovski novitet. Elementi koji povezuju ova dva filma pre svega su avantura, splatter i izuzetno kvalitetno napisani likovi. Za razliku od „Crne smrti“ debitantski film S. Kreg Zalera nema u sebi toliko preokreta i triler elemenata, već je radnja linearna i jasna. Jedini presek koji gledalac može da očekuje jeste ishod koji će uslediti kada grupa kauboja stigne na svoje odredište. Naime, film se dešava na divljem zapadu negde posle građanskog rata gde pleme troglodita1 otima ljude iz jednog pustinjskog gradića kako bi ih pojeli. Trogloditi su u ovom filmu predstavljeni kao kanibali koji nemaju razvijen jezik te zbog toga njihovo pleme nema ime, što obrazlaže jedan indijanac koji troglodite ne želi da prizna za svoj rod. Šerif Hant (Kurt Rasel), njegov zamenik Čikori (Ričard Dženkins), revolveraš Bruder (Metju Foks) i kauboj Artur (Patrik Vilson) su saborci koji polaze da pronađu svoje sugrađane i spasu ih od ovog primitivnog plemena kanibala. Film ne obiluje mračnom atmosferom, a muzička podloga takođe izostaje što daje autentičnu sliku filma jer se određene splatter scene dogode iznenada. Teskobu koju ima „Crna smrt“ Zaler možda pokušava da dobije time što lik Artura stavlja u težak položaj jer polazi u pohod sa ranjenom nogom i kasni kilometrima za ostalim saborcima, međutim s obzirom da mu je žena oteta savest mu ne dozvoljava da odustane. Film je takođe obogaćen scenama digresivnih dijaloga koji često sadrže humor, a lik Čikorija treba da predstavlja komičnog naivnog starca. „Tomahavk od kosti“ ne ostavlja tu vrstu potrešenosti kao film „Crna smrt“ već više osećaj strepnje i gađenja koje ostaje u gledaocu sa saznanjem da možda i danas postoji pleme troglodita kakvo je predstavljeno u filmu, što je glavni horor element ove priče i objekt straha. 

Troglodit ("Tomahavk od kosti")

Ideja ove analize komparativnog karaktera jeste pronalaženje sličnosti i razlika u jednom mogućem podžanru horor filma koji možda nikada neće zaživeti, a koji bi sigurno pronašao interesovanje publike. Osnovni dramski elementi koji su karakteristični za ovaj tip horora bi bili sledeći: grupa naoružanih ljudi polazi iz jednog mesta sa kojeg dobijaju instrukcije ili se na njemu samo okupljaju na drugo mesto koje će im biti odredišete. Odredište je prostor horora u kome se nalazi sam objekt straha koji može biti misteriozan (što pospešuje tenziju), međutim ne mora (ukoliko nije misteriozan onda strepnja od tog mesta mora da održava tenziju). Dakle, imamo tri osnovna dela filma, mesto polaska, put i mesto dolaska, oni mogu biti podeljeni u četiri ili pet dramskih celina, što zavisi od preokreta i radnje. Takođe sam put treba da sadrži elemente teskobe ili straha koji pridaju atmosferi, a vrlo često se ovaj detalj rešava tako što grupu napdne druga grupa razbojnika ili nekog iz grupe zadesi neka nesreća. Krajnji ishod filma prema naša dva primera koja za sada postavljaju standard može da ostane neizvestan, drugim rečima kraj može da bude dobar ili loš za karaktere, ali s obzirom da pisac raspolaže sa nekoliko likova koje vodi kroz priču on može da napravi ambivalentan kraj. Sam objekt straha za sada se pokazao kao strah od realnog što je i karakteristika splatter horora u kojima strava polazi isključivo iz bolesne ljudske mašte i brutalnosti koju razotkriva ovaj tip horor filma. Dok se na ovaj način splatter horor ne svodi samo na brutalnost i ogavnost već mu se kvalitet daleko više podiže na nivo ozbiljnih dramskih naracija.

Nenad Lančuški

1 Trogloditi je antički naziv za pećinske ljude. U paleolitu je najviše bio zastupljen ovaj način života. Neka plemena u Africi, Australiji, Maleziji i danas žive na ovaj način