NISKOBUDŽETNI OMAŽ HORORU OSAMDESETIH

Film: Praznina (The Void)

Režija: Džeremi Gilespi, Stiven Kostanski 

Scenario: Džeremi Gilespi, Stiven Kostanski

Uloge: Aron Pul, Kenet Velš

Trajanje: 90 min

Proizvodnja: Kanada, 2016.

"Praznina" je horor film koji su napisali i režirali Džeremi Gilespi i Stiven Kostanski. Dvojac je u svetu filma već duže vreme, i iako su imali iskustva u režiserskoj stolici, uglavnom sa kratkim filmovima, njihov zanatski domen su šminka (Kostanski) i muzika (Gilespi). Film je finansiran crowdfundingom preko IndieGoGo kampanje gde je skupio preko 80.000 dolara koje je skoro udvostručio za vreme ograničenog bioskopskog prikazivanja u aprilu ove godine.

Radnja je smeštena u malo naselje u kom se svi stanovnici međusobno poznaju. Lokalni policajac na svojoj noćnoj smeni pronalazi ranjenog čoveka i odvodi ga u bolnicu. Stvari se komplikuju kada bolnicu opkoli grupa kultista u belom naoružani noževima sa ciljem da nikome ne dozvole izlazak napolje, dok se unutra počinju dešavati paranormalne stvari.

Aljoša Tomić: Ono što mi se najviše dopalo u ovom filmu je što je očigledno da je on proizvod pravih ljubitelja horora. Gilespi i Kostanski su uz pomoć fanova skupili novac za ovaj film i stvorili su film pun referenci na stvari koje su ih očigledno insipirisale, poput Karpenterovih i Romerovih horora, Lovkraftovih priča, ali i celokupnog horora 80-ih na koje po atmosferi najviše podseća. Oduševilio me je i to što su koristili praktične specijalne efekte, što je verovatno zasluga Kostanskog, koji je radio na filmovima kao što su "Odred otpisanih" (Suicide Squad, 2016), Grimizni Vrh (Crimson Peak, 2016.) i "Pritajeno zlo - Osveta" (Resident Evil: Retribution, 2012.).

Nenad Lančuški: Možda autori ovog filma jesu veliki ljubitelji horora i zasigurno da su uspeli da naprave film sa minimalnim budžetom, bez korišćenja digitalnih tehnologija što filmu daje duh osamdesetih, ali nedostaje mu scenario. Jedina stvar koja je kvalitetna ovde jesu upravo čudovišta i abominacije koja su toliko ružna da sam ja nakon gledanja filma pre spavanja morao da pustim dve, tri epizode "Državnog posla" kako bi zaboravio na odvratnosti koje sam gledao. Međutim, to ne čini ovaj film kvalitetnim, on pre svega nema radnju i nema likove. Glumci ne znaju kako da se ponašaju niti šta da rade u scenama jer se vidi da im nije jasno koga oni to uopšte treba da igraju. Ni jedan lik nema cilj koji bi ga kroz zaplet, kojeg takođe nema, vodio kroz film. Svi su uspaničeni i prestrašeni ali potpuno nezanimljivi s obzirom da ni o jednom liku ne saznajemo ništa. Oni su prosto tu u toj situaciji, paniče i umiru jedan po jedan. 

AT: Slažem se, ali to je potpuno u duhu Lovkraftovih priča koje su inspirisale film - konkretno, "Zov K'tulua" i "Senke iznad Insmauta". Ove priče se ne bave karakterizacijom, već egzistencijalnim užasom pred koji su ti likovi stavljeni. Stoga, njihove karakteristike se svode na osećaj beznađa i straha pred nepoznatim i ludilo u koje ih ono uvlači. Razumem na koji način ti to smeta u dramskom smislu, ali smatram da je to potpuno u duhu priče. Takođe je u tom smislu potpuno pogođena atmosfera, koja deluje kao miks najboljih Karpenterovih filmova, poput "Napada na stanicu 13" (Assault on Precinct 13, 1976.) ili "Stvora" (The Thing, 1982.) i njihovih najbrutalnijih i najnasilnijih elemenata, sa najboljim elementima Lovkraftovih priča kao što su tajni kultovi tajanstvenih motiva i drevni bogovi iz paralelnih dimenzija. I naročito mi se dopada način na koji su ti, prilično apstraktni momenti Lovkraftovog kosmičkog horora dočarani. Ovom filmu nedostaje narativni fokus i razrada likova, ali mislim da sasvim adekvatno funkcioniše i bez njega. 

NL: Funkcioniše taj film na određenom nivou, međutim mislim da je autorima bilo važnije da se posluže praktičnim efektima nego da naprave dobar film. Takođe režija deluje prilično amaterski, sa svom idejom da kompletno delo bude nekakav omaž Lavkraftu, Karpenteru ili naprosto zlatnom dobu horor filma, neophodno je takođe u sve to uneti i malo noviteta, a ovaj film izgleda kao da su dva početnika napravila osrednji B-horor. U stvari sad shvatam zašto se tebi "Praznina" toliko dopada, imaš određenu sentimentalnu vezanost za B-produkciju. 

AT: Potpuno si u pravu u vezi sa mojom sentimentalnom stranom, i daleko od toga da je ovo film bez mane. Ovi momci svakako nisu reditelji velikog kalibra, ali ako gledamo u kontekstu toga da su dva ljubitelja horora sami skupili novac da bi napravili nešto što vole, onda je ovaj film nešto što treba poštovati. Nakon svega, ovaj film nije ni pretendovao da bude nesto drugo. Da zaključim: ako ste ljubitelj b-horora ovaj film će vas oduševiti, u svakom drugom slučaju, nemojte mnogo očekivati. 

NL: Definitivno stvari stoje tako.Film ima svoje kvalitete na tehničkom planu dok sa druge strane ima i svoje nedostatke na narativnom, ali u celini on je omaž b-hororu i estetici osamdesetih, što ga može učiniti popularnim i aktuelnim. Međutim ipak mislim da ga jedino određena horor publika može zaista voleti. 

Nenad Lančuški i Aljoša Tomić