UKLETA HALJINA

Film: U tkanini (In Fabric)

Režija: Piter Striklend

Scenarija: Piter Striklend

Uloge: Sidsi Babet Nutsen, Marijen Žan-Batist, Džulijan Barat

Produkcija: Velika Britanija, 2018.

Trajanja: 118 min

Autor ovog, već na prvi pogled kako to sad mladi kažu „krindž“, ostvarenja, ustvari je veoma interesantan evropski autor koji mi je potpuno privukao pažnju kada sam „prelistao“ njegovu filmografiju. Gotovo da sam potpuno uveren da su svi njegovi prethodni filmovi bolji od ovog iako ih još nisam pogledao. Stvar je u tome što se u trejlerima za njegove prethodne filmove može nazirati horor samo u elementima i obrisima, dok smo u „...tkanini“ zaista i u hororu.

Ne mogu da previše govorim o njegovim prethodnim filmovima naprosto jer ih nisam gledao, ali ono što može da se vidi iz trejlera jeste da ni jedan nije eksplicitno horor, ali se u svakom pomalja neka misterija iz mraka. Dok je „U tkanini“ eksplicitno horor sa haljinom ubicom u prvom planu, ali predstavljeno sve na jedan polu-ozbiljan način kakav odlikuje dela jednog Dejvida Liča.

„U tkanini“ Pitera Striklenda premijerno je prikazan prošle godine u Torontu, međutim za razliku od njegovih starijih filmova nije osvojio nikakve nagrade i priznanja. Publici se ne dopada, a kritika ga kuje u zvezde. Moram da priznam i ja dok sam ga gledao sam bio čak još nekoliko sati posle nesiguran u svoje mišljenje, da li je film samo banalan ili ima nešto interesantno u svemu tome. 

 

Šila (Marijen Žan-Batist) je razvedena sredovečna žena koja preko oglasa u novinama pokušava da pronađe partnera. Naravno da joj za izlazak sa odabranim treba i prikladan odevni predmet. E tu dolazi kupovina uklete haljine u ukletom butiku od uklete prodavačice. Nakon prvog nošenja, Šili po grudima izlazi neki osip, takođe čitava njena okolina počinje da se ponaša pomalo neprijateljski prema njoj. 

Sve mi je ovo bilo zavodljivo, intrigantno i zanimljivo jer je sve stilizovano, snimano u duhu autorstva, a ne neke dosadne stereotipne filmske matrice kakve se uglavnom forsiraju u većini horora, odnosno koje forsiraju polutalentovane ili netalentovane filmske zanatlije. Mađutim nikako da stigne kulminacija, a zaplet se odužio. U tom trenutku film počinje da pada. Postaje dosadan i spor. 

 

Šilin sin Vins (Džejgan Aje) i njegova devojka (Gvendolajn Kristi) ne dobijaju nikakvu narativnu funkciju. A priča se sa naše dosadašnje protagonistkinje seli na potpuno nove likove. Tada film koji je ličio na Linčov izraz počinje da liči na „Taksidermiju“ (Taxidermia, 2006). Drugim rečima, čitava priča dobija nivo treša rodrigezovskih razmera kroz koji se bližimo konačnom razrešenju misterije koja vas kopka od samog početka.

U svakom slučaju vam ništa neće biti jasno ako sami nedomaštate i ne interpretirate radnju filma. „U tkanini“ je jedan od onih filmova posle kojeg se ne ostaje ravnodušan, a u isto vreme pokrenuće vaše moždane vijuge na razmišljanje o značenju određenih motiva koje ste gledali. Ima angažovanosti u ovom filmu, ali ona nije toliko očigledna već je suptilno smeštena u podtekst. 

 

Obično se za uklete predmete u fimovima biraju neke već same po sebi mistične stvari, tipa, knjige, ogledala, lutke, drevne relikvije isl. Odabrati haljinu nekako je na nivou crtanog filma. Nema ni jeze ni straha u ovom filmu, već samo distancirane estetike strave. Plaše se likovi u ovoj priči, ali ne i ja kao gledalac zajedno sa njima. Pogledajte ovaj film koji ima autorski pečat.

Nenad Lančuški

BRITANSKA STARA ŠKOLA HOROR FILMOVA

 

Iako danas pomalo osporavana i zaboravljena, britanski horor iz druge polovine XX veka  je imao ogorman uticaj na svetsku kinematografiju. Radi ilustracije možemo navesti da Kristofera Lija kao Sarumana (u Gospodaru prstenova) ili grofa Dokua (u Ratovima zvezda) danas ne bismo poznavali da nije bilo Hamerove produkcije horor filmova. 

 

 

O istorijatu ove produkcije možemo ukratko reći da je osnovana 30-ih godina prošlog veka od strane Vilijama Hajndsa i Džejmsa Karerasa, u početku snimajući niskobudžetne naslove bez zapaženijih uspeha sve do filma "Kvotermasov eksperiment" (The Quatermass Xperiment, 1955) i njihovog ulaska u horor žanr. Navedeni film se produkciji isplatio i što je najvažnije dao joj dalji podstrek te se nakon ovog serijala odlučuju za adaptacije klasičnih gotičkih horor priča o grofu Drakuli, Frankenštajnu i Mumiji, iz kojih nastaju neki od njihovih najzapaženijih i najproslavljenijih filmova a čiji su nastavci snimani sve do sredine 70-ih godina. 

 
FILMOVI O FRANKENŠTAJNU

Već 1957. godine ljudi iz Hamerove filmske produkcije dolaze na ideju da snime svoju prvu adaptaciju priče Meri Šeli o zloglasnom doktoru Viktoru Frankenštajnu i njegovom čudovištu pod nazivom "Frankenštajnova kletva" (The Curse of Frankenstein, 1957.). Režiju poveravaju Terensu Fišeru (koji je kasnije režirao i njihove prve filmove o Drakuli i Mumiji) do tada nezapaženom reditelju koga će ovi filmovi proslaviti, a i koji će proslaviti i samu Hamer produkciju. Prvi film o Frankenštajnu je za filmsku umetnost značajan pre svega jer je Fišer uspeo da dokaže filmskoj publici da se i u boji mogu snimati podjednako strašni horor filmovi, koji su do tada gotovo apsolutno bili rezervisani samo za crno-belu tehniku. 

 

 

Pogodak studio pravi i prilikom izbora glavnih glumaca, jer ulogu Viktora Frankenštajna poveravaju tada već etabliranom britanskom glumcu Piteru Kušingu, a ulogu čudovišta još uvek nedovoljno poznatom Kristoferu Liju, iz koje podele se izrodilo njihovo čuveno filmsko horor rivalstvo koje će ih pratiti i u drugim Hamerovim izdanjima i koje će trajati godinama. Hamer je u ovoj franšizi uspeo da snimi čak šest filmova, iako je nakon prva dva filma svaki naredni osetno slabiji od prethodnog, dok je zgodno napomenuti da se nakon prvog filma Kristofer Li više nije pojavljivao kao čudovište a Piter Kušing do kraja serijala ostaje Viktor Frankenštajn. 

 

 

Serijal Hamerovih filmova o Frankenštajnu čine: "Frankenštajnova kletva", "Frankenštajnova osveta" (The Revenge of Frankenstein, 1958.), "Frankenštajnovo zlo" (The Evil of Frankenstein, 1964.), "Frankneštajn stvara ženu" (Frankenstein Created Woman,1967.), "Frankenštajn mora biti uništen" (Frankenstein Must Be Destroyed, 1969.), "Frankenštajnov užas" (The Horror of Frankenstein,1970.) i "Frankenštajn i čudovište iz Pakla" (Frankenstein and the Monster from Hell, 1973.)

FILMOVI O GROFU DRAKULI

Nakon uspeha prvog filma o Frankenštajnu sledi i film o grofu Drakuli: "Drakulin užas" (Horror of Dracula, 1958.), koji pokreće serijal ovih filmova, za Hamer možda i najuspešniji. U ovom serijalu Drakulu igra Kristofer LI, sa izuzetkom filmova "Drakuline neveste" (Brides of Dracula, 1960.) i "Legenda o sedam zlatnih vampira" (Legend of the 7 Golden Vampires, 1974.) Ovo je Lijeva najupečatljivija uloga u svetu horora koja mu je širom otvorila vrata svetske kinematografije. Doktora Van Helsinga u većini filmova iz ovog serijala igra, pogađate, Piter Kušing, a njegovo izdanje predstavlja jedno od najuticajnijih prikaza ovog lika. 

Filmovi o Drakuli kako godine odmiču prolaze kroz različite varijetete, pa tako nakon prva tri dela u režiji Terensa Fišera koja su na zavidnom nivou, Drakula se pojavljuje u sedamdesetim godinama prošlog veka gde proganja hipike u filmu "Drakula 1972." (Dracula A.D. 1972, 1972.), zatim postaje grofica Drakula (naravno bez Kristofera Lija) u jednom krajnje seksualizovanom izdanju koji mnogi i ne smatraju za deo ovog serijala "Grofica Drakula" (Countess Dracula, 1971.) i na kraju, ali svakako u najotkačenijem izdanju do tada, Drakula i Van Helsing postaju deo kung-fu priče koja se dešava u Kini. U planu je bilo da se snimi i deo gde se Drakula pojavljuje u Indiji, mada se od toga na sreću odustalo, iako je mnogo godina kasnije po tim motivima snimljena radio drama "Neutaživa žeđ Drakule" (Unquenchable Thirst Of Dracula) koju možete pronaći na internetu. Kristofer Li je inače više puta odbijao pozive studija da snima naknadne i sve lošije eksploatacijske nastavke filmova o Drakuli, ali bi ga ljudi iz produkcije uvek nekako ubedili, čime su i uspeli da održe ovaj serijal skoro 16 godina.

 

 

Ovaj serijal čine filmovi: "Drakulin užas", "Drakuline neveste", "Drakula: Princ tame" ( Dracula: Prince of Darkness, 1966.), "Drakula je ustao iz groba" (Dracula Has Risen from the Grave, 1968.), "Okusi Drakulinu krv" (Taste the Blood of Dracula, 1970.), "Drakulini ožiljci" (Scars of Dracula, 1970.), "Drakula 1972.", "Drakulini satanski rituali" (The Satanic Rites of Dracula,1973.)i "Legenda o sedam zlatnih vampira".

FILMOVI O MUMIJI

 
Posle Frankenštajna i Drakule, ljudi iz Hamera se odlučuju da snime i "Mumiju" (The Mummy, 1959.) u kome se još jednom pojavljuje rivalstvo između Kušinga koji igra Džoa Beninga, jednog od arheologa koji su pronašli grobnicu i Kristofera Lija kao mumije. Nakon ovog prvog dela koji odlikuje maestralni sablasni prikaz mumije kojim je Li možda i nadmašio američki original, slede tri prilično bleda nastavka "Prokletstvo mumijine grobnice" (The Curse of the Mummy's Tomb, 1964.), "Mumijin pokrov" (The Mummy's Shroud, 1967.) i "Krv iz mumijine grobnice" (Blood from the Mummy's Tomb,1971), poslednji bez Lija i Kušinga u glavnim ulogama.

 

 

OSTALI HAMEROVI HOROR FILMOVI

 
Osim ove tri najpoznatije filmske priče Hamer produkcija je razvijala i druge horor naslove, neke sa manje i neke sa više uspeha, a od kojih mogu da izdvojim kao najzanimljivije "Baskervilskog psa" (Hound of the Baskervilles, 1959.) koji je detektivska horor priča o Šerloku Holmsu sa Kušingom i Lijem, zatim "Doktora Džekila i sestru Hajda" (Dr. Jekyll and Sister Hyde, 1971.), priču o doktoru Džekilu koji se umesto u gospodina Hajda pretvara u ženu – sestru Hajd, izmešanu sa elementima priče o Džeku Trboseku, zatim "Kletvu vukodlaka" (Curse of the Werewolf, 1961.) koji je krajnje interesantna priča o vukodlaku koja se dešava u Španiji, sa kostimom vukodlaka koji je kasnije bio inspiracija i nekim drugim filmskim vukodlacima i koji nije imao svoje nastavke a sigurno je to zaslužio, zatim "Kvotermas i jama" (Quatermass and Pit, 1967.), koji je jedan od nastavaka naučno fantastičnog serijala priča o profesoru Kvotermasu,  i na kraju "Uzjaši đavola" (The Devil Rides Out, 1968.) koji je priča o satanističkom kultu.

O samoj produkciji i njenim filmovima možda najbolje govori to kakav je uticaj imala na horor kinematografiju i na ljubitelje horora širom sveta, a ja se nadam da sam vas ovim člankom zaintrigirao da pogledate neki od ovih filmova ako već niste, ili ako jeste da ih se ponovo podsetite.

Vuk Petrović