JOŠ JEDAN FILM O NAPADU AJKULE

Film: Opasnost iz dubine (The Shallows)

Režija: Haume Koljet-Sera

Scenario: Antoni Jasvinski

Uloge: Blejk Lajvli, Oskar Haenada, Anhelo Hose Lozano Korzo

Trajanje: 86 min

Proizvodnja: SAD, 2016.

Radnja filma smšetena je negde na obale Meksika, gde Nensi mlada amerikanka odlazi da pronađe plažu na kojoj se kupala njena majka kada ju je nosila u stomaku. Dok tamo surfuje, napadne je bela ajkula i Nensi biva primorana da se popne na greben 200 jardi udaljen od plaže. Tada počinje borba za opstanak.

Fascinantno je kako svake godine neka produkcijska kuća uspe da izbaci po jedan film o napadu ajkule i surovoj borbi za život, pri tome da na takvom filmu zaradi brdo novca. "Opasnost iz dubine“ je film koji ima budžet od 17 miliona dolara, a zaradu od 116 miliona, što ga čini izuztno uspešnim. Javinski je prvobitno napisao scenario koji je čak dobio nagradu ali niko nije hteo da uzme i pozabavi se njime rediteljski, nakon čega je Columbia pictures otkupila prava i pozvala španskog reditelja koji je ranije imao iskustva sa horor filmovima Koljeta-Sera kako bi realizovali ovaj projekat. 

Da se ne lažemo scenario je školski, kompaktan i funkcionalan ali bez ikakve inovacije i intrige u sebi. Svi elementi radnje su prisutni sa nekim razlogom, ništa nije napisano da bi doprinelo poetici i karakterima. Likovi su precizni, sterilni i pomalo dosadni. Režija je takođe školska i ima mnogo grešaka. Na primer, protagonostinja Nensi prvo na sebe stavi kremu za sunčanje, a potom obuče odelo za surfovanje i uđe u vodu. Zanimljivo i lepo su snimljeni jedino kadrovi dok Nensi prvi put surfuje. Takođe jedna od upečatljivih i neoprostivih grešaka jeste činjenica da se Nensi popne na greben kako bi se spasla od ajkule za vreme plime, nakon čega čitavo vreme oseke presedi na tom grebenu u neizvesnom iščekivanju ponovne plime koja će preplaviti greben. A sam kraj filma da ni ne spominjem, gde se sve pretvara u akcioni triler na nivou crtanog filma za decu uzrasta do petnaest godina.

Međutim ne mogu reći da je film dosadan, dobro me je zabavio uz nekoliko patetičnih i loših scena od kojih se ježite kao pri transferu blama.

Nenad Lančuški

HOROR SA EVROPSKIM SENZIBILITETOM

Film: Evolucija (Évolution)

Režija: Lusil Hadžihalilović

Scenario: Lusil Hadžihalilović, Alant Kavet

Uloge: Maks Breban, Roksana Diran, Žili-Mari Parmentije

Trajanje: 81 min

Proizvodnja: Francuska, 2016.

Novi film Lusil Hadžihalilović, francuske rediteljke bosanskog porekla, nam stiže nakon više od 10 godina još od njenog poslednjeg filma “Nevinost” (Innocence, 2004). Ova rediteljka stvara pod uticajima italijanskog horora, konkretno ranih radova Daria Arđenta, i egzistencijalističkih tema filmova Robera Bresona. Ovakav uticaj njenim filmovima daje specifičnu umetničku i filozofsku slojevitost predstavljenu simboličkim narativom, bez potrebe za suvišnim intelektualizovanjem. Film je već pokupio brojne nagrade na svetskim festivalima, uključujući i dve nagrade za najbolju fotografiju, a ako pogledate film odmah će vam biti jasno zašto. Film pre svega pleni vizualno, i, u kombinaciji sa neobičnim narativom koji sa svakom scenom razotkriva delić misterije, garantuje nesvakidašnji filmski doživljaj.

Radnja filma je smeštena na misteriozno ostrvo, koje naseljavaju samo žene sa svojim sinovima. Zaplet počinje kada jednog dana dok je ronio u blizini obale, dečak Nikolas (Maks Breban) nađe mrtvo telo. Nakon što shvati da mu niko ne veruje, počinje da sumnja da nešto kriju od njega i odlučuje da reši tajnu misterioznog ostrva.

“Nevinost” i “Evolucija” dele mnoge stilske i tematske momente tako da je poređenje nužno. Hadžihalilovićeva kroz svoje filmove provlači veoma intimne teme, i to je vidljivo u oba filma. Prvi momenat koji je predmet njene fascinacije je dečiji svet. I jedan i drugi film su ispričani iz ugla dece. Dečiji svet je suprotstavljen misterioznom svetu odraslih koji ne žele da podele svoje tajne. Gledalac kroz oči deteta prati njihove pokušaje da razumeju svet odraslih i razloge raznih događaja koji grade priču filma.

Druga dominatna tema je priroda, dok su u “Nevinosti” lepotom plenili šumski pejzaži, u ovom filmu imamo more i kamenite predele ostrva na kome se radnja dešava. Istina, žive boje "Nevinosti” inspirisane ranim technicolorom su ovde zamenjene monohromatskim zemljanim tonovima, ali bez obzira, to su predeli koji ostavljaju gledaoca bez daha.

Treća velika tema je klaustrofobija. Nasuprot otvorenom prostoru scena prirode i spektakularnim totalima, stoje klaustrofobični zatvoreni prostori i krupni kadrovi koji stvaraju anksioznost kod gledalaca. Ova anksioznost je prisutna kroz ceo film i pojačana je nedostatkom muzike i korišćenjem ambijentalnog zvuka. Hadžihalilovićeva takođe nedostatak muzike koristi u narativne svrhe, jer ne želi previše da vodi gledaoca i time mu omogućava potpuniju imerziju u scenu. Sve ovo odgovara njenoj filozofiji po kojoj scena, a ne dijalog ili događaj, proizvodi osećaj.

U vizuelnom i pripovedačkom smislu “Evolucija” je mnogo svedenija od “Nevinosti”, što uopšte nije loša stvar. Narativ deluje rafinisanije, lišen nepotrebne simbolike. U oba slučaja narativ je linearan i vodi ravnim putem od postavljanja prvobitnog pitanja, do razotkrivanj misterije. Hadžihalilovićeva nas vodi ovim putem maestralno, držeći nam pažnju tom željom da saznamo još jedan delić slagalice. Kroz taj put pred nas stavlja mnoge arhetipske strahove, ali najdominantniji je strah od nepoznatog, što stvara atmosferu lovkraftijanskog horora.

Ukratko “Evolucija” je neobičan film, koji će mnogima delovati besmisleno zbog mnogih pitanja koje postavlja, a na koje ne daje odgovore eksplicitno. Ipak, moje mišljenje je da kriptičnost i ogoljeni simbolizam samo doprinose kvalitetu ovog filma, ali i ostavljaju prostora za interpretaciju bez ikakve intelektualne pretencioznosti.

Aljoša Tomić