DRAMSKI I OKULTNO

Film: Poziv (The Invitation)

Režija: Kerin Kusava

Scenario: Fil Hej i Met Menfrid

Uloge: Logan Maršal Grin, Mišel Hjuzman, Emajzi Korinaldi

Trajanje: 100 min

Proizvodnja: SAD, 2016.

Vil (Logan Maršal Grin) i njegova devojka Kira (Emajzi Korinaldi) putuju na poziv Vilove bivše žene Eden (Tami Blančard) u kuću gde su Vil i Eden nekada živeli. Eden i njen novi suprug David (Mišel Hjuzman) pozvali su na večeru većinu nekadašnjih Vilovih i Edeninih zajedničkih prijatelja koji se međusobno nisu dugo videli. Među svim ovim ljudima nalazi se i ćutljivi Davidov prijatelj koji izaziva najveću sumnju u Vilovim očima.Tragični događaj iz prošlosti se takođe nadvija nad ovom neugodnom večerom, a Vilova sumnja koju potkrepljuje okultno propovedanje Davida i njegovog prijatelja čine situaciju napetijom i dovode do vrhunca radnje.

Žanrovski ovaj film je horor triler sa jakim elementima drame i misterije. Opšte gledano ovo je jedan “mali” film, budžet mu iznosi manje od pola miliona dolara, ali bez obzira na to snimljen je sa nekoliko izuzetno popularnih i kvalitetnih glumaca. Takođe karatker režije možda više odgovara standardima televizijskog filma nego filma za bioskopsko platno, sa druge strane obišao je nekoliko filmskih festivala, a ponegde uzeo i nagrade. Uloženi novac nije vraćen ali svakako film ima izuzetno kvalitetan scenario, glumce i sasvim korektnu režiju, što ga čini umetničkim delom.

Film „Poziv“ nije jedan od onih ostvarenja u kojima se drama ili avantura u jednom trenutku pretvaraju u horor, već se elementi drame, misterije i horora prepliću. Radnja se odigrava u jednoj noći i jednom prostoru sa puno ljudi u interakciji, ali sa fokusom na unutrašnji doživljaj iste situacije od strane jednog lika, Vila. Tenzija je prisutna od prvih kadrova i raste gotovo čitavih sat vremena tako da gledalac ni ne primeti koliko je uvučen u atmosferu i na koji način ga prvi obrt zvekne po glavi. Sa druge strane gledaoci koji ne vole sporije filmove sa puno dijaloga i međuljudskih odnosa će verovatno da se smore, a kada se pojavi prvi obrt samo će da se iznerviraju.

Obrti u ovom filmu su dvostruki i to na dva nivoa, na nivou misterije i na nivou dramskog sukoba, što pravi konfuziju u gledaocu, a strepnju koju u sebi nosi glavni lik razliva na gledalaštvo. Dok je sam kraj filma izvesno jasan i otklanja svaku dalju misteriju. Drugim rečima film „Poziv“ je jedan kompletan horor triler kojem ništa ne štrči. Ali to naravno treba uzeti sa rezervom jer sam po pitanju ovog poslednjeg komentara krajnje subjektivan. Prosto ovakav tip horor filma najviše odgovara mom ukusu.

Nenad Lančuški