Film: Prizivanje zla 2 (The Conjuring 2)
Režija: Džejms Van
Scenario: Keri Hejs, Čad Hejs, Džejm Van, Dejvid Džonson
Uloge: Vera Farmiga, Patrik Vilson, Medson Volf
Trajanje: 134 min
Proizvodnja: SAD, 2016.
Gledanje horor filma u bioskopu je moram priznati stvarno poseban doživljaj. Na žalost kod nas se horor filmovi ne prikazuju toliko često u bioskopskim salama tako da nemamo baš mnogo prilike da uživamo na velikom platnu u gledanju sličnih ostvarenja. Pošto ova kritika stiže pravo iz bioskopa, pa tako moram njome da zahvatim i bioskopsku publiku.
Ako zanemarim činjenicu da se bioskopska publika ponaša kao da je u kafani, što negde razumem jer su prve projekcije početkom dvadesetog veka zaista i bile na takvim mestima pa se verovatno daj duh zadržao do dana današnjeg. Zato svi piju, grickaju i pričaju dok uveliko počinje film. Takođe čak mogu da pokušam da razumem čavrljanje koje ima za cilj da razbije strah ali nikako nisam mogao da progutam komentare upućene likovima unutar filma. Te stvari radi moja baba kada gleda „Farmu“ i turske serije. Likovi u filmu ne mogu da vas čuju, a takođe nećete promeniti tok fabule! Šta ćete, nekako su se svi posle sat vremena utišali i film ih je zaista uvukao. Samo su povremeno vrištali, trzali se ili smejali. Jedna devojka nedaleko iza mene je prokomentarisala kako bi bilo strašno gledati ovaj film sam u svojoj kući. Ah, kako bi to bilo lepo, pomislio sam ja!
Film barem meni nije bio zaista strašan, nisam se uplašio, niti me je potresao, iako su me scene prepada kojih ima jako mnogo trgle nekoliko puta, to nikako nije merilo. Pojedninačne scene iskakanja, ružnoća demona (monstruma), izobličenost i paranoja protagoniste, samo su površinski elementi koji čine estetiku strave jednog horora, na žalost ovi elementi u američkim hororima vrlo često dominiraju, a radnja i koncept ostaju sekundarni i na taj način su većina sličnih filmova kao i „Prizivanje zla“ (1 & 2) površni.
Jedina strašna činjenica vezana za temu filma koja može da uznemiri gledaoca jeste to što su protagonisti Loren i Ed Voren čije likove tumače Vera Farmiga i Patrik Vilson zaista postojali i što su prvi i drugi film zasnovani na slučajevima koji su njih dvoje istraživali. Međutim ovaj potencijal je iskliznuo u fiktivnim detaljima radnje koja nije ni malo realistična već potpada pod šablon komercijalnog blockbuster horora. Odnos između Eda i Loren je krajnje patetičan, a herojske inicijative koje preuzimaju u poslednjem obrtu, Ed u prvom i Loren u drugom delu, deo su nelogičnosti. Sa druge strane odbrana od ovakvog cepidlačenja može da bude da heroji upravo ruše sve granice, što njih dvoje i treba da predstavljaju.
Radnja drugog dela ove sage dešava se 1977. i smeštena je u dom jedne britanske porodice u čijoj se kući dešavaju paranormalne pojave, za razliku od prvog dela u kojem imamo sličan koncept, samo se radi o jednoj američkoj porodici. Ovde se uviđa kvalitet režije i cele postavke jer je reditelj zaista uspeo da prikaže jednu tipičnu siromašnu američku i sa druge strane siromašnu britansku porodicu sa svim njihovim tipičnostima. Možda je to jedan od osnovnih problema koje ja imam sa ovim filmom, sve je suviše tipično i sterilno, nigde ne inovira. Jedina inovativnost jeste tematika, odnosno ekranizovanje istorijskih činjenica i stavljanje u fiktivnu radnu dvoje istražitelja, demonologa, kako su oni zaista sebe nazivali. Nakon završetka filma gledalac ima priliku da čuje i originalni snimak koji su navodno Ed i Loren napravili kako bi stupili u kontakt sa duhom koji je zaposeo devojčicu iz britanske porodice. Reditelj je u svakom slučaju odradio sjajan posao, muzika, kadrovi, napetost sve je korektno uklopljeno. Čak ima dosta humora kojeg nije bilo u prvom delu, a koji donosi osveženje i odmor od napetosti. Možda je film malo predugačak jer traje više od dva sata, što nije baš tipično za horor, ali pretpostavljam da su želeli da naprave spektakl jer je u nastavak uloženo duplo više novca nego u prvi deo.
 |
| Ed i Loren Voren pored lutke Anabel (1970.) |
Možda je na ovaj način propuštena prilika da se ispriča kvalitetna priča o istorijskim Ed i Loren, umesto toga dobili smo jedan stereotipni horor. Ovaj par u mnogome podesća na Moldera i Skali samo što su za razliku od njih ovi demonolozi stvarne ličnosti. Na taj način gledano, možda bi ovoj priči mnogo više odgovarao format serije, što nije isključeno, ali ćemo svakako dobiti još nekoliko nastavaka filma. Edvard Ed Voren je umro 2006. godine, a Loren Voren je još uvek živa i aktivna. Za vreme svoje karijere imali su oko 10 000 slučajeva na kojima su radili. Takođe je poznat njihov muzej okultnih relikvija koje su sakupljali sa mesta na kojima su vršili istraživanja.
Nenad Lančuški
No comments:
Post a Comment