Film: Lament (Goksung)
Režija: Hong-džin Na
Scenario: Hong-džin Na
Uloge: Džun Kunimura, Do Van Kvak, Vu-hi Čun
Trajanje: 156 min
Proizvodnja: Južna Koreja, 2016.
“Lament” je treći dugometražni film reditelja Hong-džin Na, i premijerno je prikazan na kanskom festivalu, gde je dobio univerzalno pozitivne kritike. Kvaliteti filma su neosporni, ali postoji par stvari koje će verovatno odbiti prosečnog filmskog potrošača. Prvi od njih je verovatno trajanje filma od preko dva i po sata, pogotovo za film ovako sporog tempa. Da ne budem pogrešno shvaćen, film nije dosadan, priča je bogata i kompleksna, i na trenutke veoma originalna, sa povremenim momentima fizičke komedije i ponekom akcionom scenom, ali pripovedački ritam je sve vreme u prvoj brzini. Čak i ako imate dovoljno slobodnog vremena i potrošili biste ga na neki film, nastavite da čitate dalje pre nego što se upustite u to.
Reč je o krimi-trileru sa natprirodnim elementima, priča filma prati policijskog oficira Džong-Gua (Do Von Kvak), koji počinje da radi na slučaju ubistva za koje se ispostavlja da je u vezi sa tajanstvenom bolešću. Džong-Gu sprovodeći svoju istragu nailazi na bezimenu ženu (Vu-hi Čun), koja ga upućuje na stranca koji je nedavno došao iz Japana i koji je navodno umešan u ubistva. Nakon što mu se misteriozni stranac pojavi u snovima, Džong-Gu postaje sve više uveren u njegovu umešanost u zločine i njihovu vezu sa zarazom koja ih prati. Odavde se film raspliće u kriminalističkom stilu, ali sa mnogo neuobičajenih preokreta, naročito nakon što se Džong-Guovoj družini priključi katolički sveštenik i budistički šaman.
Stilski, ovo je film tipičan za korejsko podneblje, radnja je smeštena u seoce u kojem vlada osećaj izolacije, glavni lik je na trenutke komični antiheroj u čije sposobnosti svi sumnjanju, a film obiluje folklornim motivima iz korejskih narodnih predanja i budističke religije. Ono što ga izdvaja je dodavanje hrišćanskog podteksta, zbog čega film na momente podseća na “zapadnije” priče o egzorcizmu i zaposednutosti. Ovde dolazimo do druge stvari koja može odbiti gledaoce koji od horor filma traže jump-scareove holivudske provenijencije. Ovaj podtekst svakako doprinosi slojevitosti priče, i unosi svežinu u žanr, ali i otežava razumevanje filma, naročito u kombinaciji sa korejskim mitsko-magijskim motivima uobičajenim za ovaj žanr, ali manje poznatim evropskom gledaocu.
Kao što smo pominjali ranije, azijski horor je po svom modalitetu različit od onog na koji smo navikli zahvaljujući Holivudu, i tako stvari stoje i ovde. Strah je ovde indukovan osećajem izolacije koja stvara anksioznost i paranoju sa jedne, ali i strah od natprirodnog sa druge strane. Na oba nivoa ovaj film vrlo dobro funkcioniše, a s obzirom da je reč o krimi filmu, svako bi dalje pojašnjavanje pokvarilo doživljaj.
Ovo možda nije jedan od najboljih filmova koje sam gledao ove godine, ali je jedan od interesantnijih, i svakako prijatno iznenađenje. Ljubiteljima korejskog filma će delovati dovoljno poznato da mogu da opušteno urone u njega, ali sa dovoljno svežih ideja da nemaju osećaj da još jednom gledaju isto. Onima koji se ranije nisu sretali sa filmovima ovog podneblja bih preporučio da se prvo pozabave nečim jednostavnijim poput odličnih “Sećanja na ubistvo” (Salinui chueok, 2003.) ili “Video sam đavola” (Ang-ma-reul bo-at-da, 2010.).
Aljoša Tomić
No comments:
Post a Comment