ANIMIRANI FILM ZA MIZANTROPE

Film: Bezumni Bog (Mad God)
Režija: Fil Tipet
Scenario: Fil Tipet
Uloge: Aleks Koks, Niketa Roman, Satiš Ratakonda
Trajanje: 83 min
Proizvodnja: SAD, 2021.

Svakome ko je kao dete bio izložen animiranim filmovima istočnog bloka može da razume koliko je ovaj medij pogodan za horor film. Isitna, uglavnom slučajno groteskni, ovi crtaći su traumatizovali generacije mladih pre nego što su se režimi zemalja iz kojih su potekli urušili da bi ustupili mesto demokratiji i estetici crtaća jarkih boja poteklih iz slobodnih zemalja.

Iako nikada nisam uživao u njima, iz očiglednih razloga, potencijal koji su imali da uznemire me je uvek intrigirao. Danas je moguće naći neke izuzetne animirane horor filmove, uglavnom poreklom iz Japana, poput filmova Satoši Kona, ali zapad je što se tiče ovog žanra prilično siromašan. Samim tim je vest da smo u mogućnosti da pogledamo ovaj dugometražni stop motion animirani film stvaran 30 godina potpuno fascinantna.

 

 
Pa još kada se tome doda da je kreator ove animirane noćne more Fil Tipet, legendarni kreator vizuelnih efekata koji je radio na svemu od "Ratova Zvezda" (Star Wars, 1977.) i "Indijane Džonsa" (Indiana Jones and the Temple of Doom, 1984.), preko "Svemirskh vojnika" (Starship Troopers, 1997.) i "Parka iz doba Jure" (Jurassic Park, 1993.) pa do serijala koji svi vole da mrze "Sumrak sage" (Twilight, 2008.), stvari počinju da zvuče sve bolje.

Tipet je rad na ovom filmu započeo kao usputni projekat još dok je radio na "Robokapu 2" (Robocop 2, 1990.). Ova egzistencijalistička horor priča je stvarana vikendima uz pomoć studenata koji su volontirali da bi stekli iskustvo rada na filmu. Ali kako su u upotrebu ulazili digitalni kompjuterski efekti, iliti popularni CGI, Tipetov entuzijazam za "Bezumnog boga" je počeo da jenjava.

 

Ipak, zbog velikog interesovanja za ovaj projekat, odlučio je da mu se vrati sredinom dvehiljaditih, i nakon uspešne Kickstarter kampanje da ga konačno završi.

Teško je opisati šta se dešava za nešto manje od sat i po ovog filma, i zašto biste ga trebali pogledati. Vizuelni jezik inspirisan stvaralaštvom Džozefa Kornela i Pitera Brojgela priča priču o turobnoj realnosti u kojoj živimo. Tipet je kroz ovaj film kanalisao sav svoj pesimizam, i stvorio niz upečatljivih scena, koje deluju nekoherentno i kriptično, ali ne ostavljalju ravnodušnim.

 

Ovaj film ne treba posmatrati kroz prizmu konvencionalnog narativa, već kao ekspresionističko delo koje gledaoce vozi kroz neverovatno detaljno kreirane predele koje smo videli u našim najmračnijim snovima. Ali daleko od toga da je filozofski isprazan: najmračniji momenti nisu u besprekorno dizajniranim apokaliptičnim pejzažima, nego u onim trenucima u kojima blesne slika koja poveže ono što osećamo u tom trenutku sa užasima stvarnog sveta.

Ovo nije film koji se gleda iz zadovoljstva, ovo je film koji se gleda jer ne možete skrenuti pogled. Stoga najbolji način bi bio pogledati ga na velikom platnu za potpuno iskustvo. Ali ako niste u prilici da to uradite, pogledajte ga kako god možete. 

 

Aljoša Tomić

PORODICA JE NAJSTRAŠNIJA STVAR NA SVETU

Film: Ti nisi moja majka (You Are Not My Mother)
Režija: Kejt Dolan
Scenario: Kejt Dolan
Uloge: Hejzel Dup, Kerolin Braken, Paul Rid
Trajanje: 93 min
Produkcija: Irska, 2022.

Film je premijerno prikazan na Internacionalnom filmskom festivalu u Torontu 2021. preko strima gde je i osvojio nagradu publike za najbolji film. Ovaj psihološki horor debitantsko je autorsko delo Kejt Dolan koja je u kompletu uradila scenario i režiju. Na box office-u mu je zarada bila više nego očekivana s obzirom da se radi o nekomercijalnom filmu napravljenom za horor sladokusce.

Radnja je u suštini vrlo generična, kao u mnogim već poznatim horor filmovima. Dakle, malo mesto u kojem se svi poznaju i gde se ispod površine usporenih društvenim zbivanja kriju tajne. Šer (Hejzel Dup) je tinejdžerka čija majka Angela (Kerolin Braken) pati od kliničke depresije. Jednom prilikom dok je Angela vozila Šer u školu izbila je svađa između njih dve, nakon čega se majka nije vratila kući. Tek nakon dužeg perioda Angela se pojavljuje potpuno drugačija. Tada polako počinju da se otkrivaju porodične tajne. 

 

Najveći problem je što se nikako ne razotkrije do kraja koje su to zapravo tajne, odnosno sve te nabacane skrivene ideje koje se podlo pomaljaju izmeđi replika likova ne dobijaju svoju aktualizaciju i razrešenje.

„Porodica je najstrašnija stvar na svetu“ jedna je od replika koju izgovara Šerina drugarica Suzan (Džordan Džons) dok njih dve duvaju, aludirajući na kompleksne odnose u njihovim porodicama.

Inače Suzan je devojčica iz razreda koja do jednog trenutka biva vođa bande devojčica koje maltretiraju i zlostavljaju Šer. Ali nakon jednog razgovora sa svojim ocem od kejeg gledalac ima uvid samo u to da joj on kaže kako ne treba više da se viđa sa Šer, Suzan promeni svoju perspektivu i počne da joj se pribliava. Zašto je to tako, gledalac nikada ne saznaje do kraja.

 

 Sa druge strane možemo da pretpostavimo da joj se Suzan približava jer počinje da oseća empatiju zbog neke vrste deljenja zajedničke sudbine unutar njihovih toksičnih porodica.

Ovu psihološki elementi su već sto puta viđeni u hororima, čak u poslednjoj deceniji vrlo su česta pojama. Mađutim ono zbog čega ovaj film nije loše pogledati jeste sjajna gluma, pre svega Keroln Braker, ali i ostalih likova, a pored toga i jezovita rediteljska rešenja da se prikaže paranormalnost.

 

Nenad Lančuški