IZMEĐU HORORA I TRILERA

Film: Poremećena (Unsane)

Režija: Stiven Soderberg

Scenario: Džonatan Bernstajn, Džejms Grir

Uloge: Kler Foj, Džošua Leonard, Džej Faroa

Trajanje: 98 min

Proizvodnja: SAD, 2018.

„Poremećena“ premijerno je prikazan na Internacionalnom filmskom festivalu u Berlinu februara 2018. godine, a u američkim bioskopima se našao već sledećeg meseca. Međutim kod kritike je mnogo bolje prošao nego kod publike iako mu je zarada veća od 12 miliona dolara što je veliki uspeh s obzirom na mali budžet od svega milion i po. Najupečatljviji i verovatno najkvalitetniji aspekt filma je specifična režija Stivena Soderberga koji je uvek stilski prepoznatljiv. Pregledna a u isto vreme uvrnuta kadriranja Soderberg je snimao iPhoneom 7 plus, a muzika koje nema mnogo ali je svakako ubačena na pravim mestima i u pravo vreme tako da scenama i prelazima daje određeni ritam koji vozi gledaoca od početka do kraja. Otprilike ovde bi se i moje pohvale za film završile jer koliko je Soderberg uradio kvalitetno u svom stilu rediteljski deo, toliko su scenaristi smorili.

Radnja prati Sajer (Kler Foj) koja se kako bi se udaljila od Dejvida Stokera (Džošua Leonard) seli u drugo mesto. Međutim pošto strahuje i dalje da je dotični uhodi odluči da potraži stručnu pomoć, ali je na prevaru zatvore u Instituciju za mentalno zdravlje gde se upravo kao osoblje nalazi i njen progonitelj Dejvid Stoker. On međutim je opsednut zaljubljen u nju i želi da bude u njenoj blizini i želi da se uzmu i provedu ostatak života zajedno.

Ludnica i likovi koji se pojavljuju u njoj su dosta verodostojno i zanimljivo predstavljeni sa svim svojim ispadima i neuobičajenim ponašanjima. Međutim, nema ništa jezivo u toj ludnici osim samog Dejvida Stokera. Sa druge strane Sajer se dovoljno agresivno i neurotično ponaša da je uključena i ideja o tome da čitavu priču ona sama umišlja. Preplitanje njene fantazije i realnosti za šta su nam tokom filma date određene činjenica negde je i kičma zapleta koji je predvidljiv i pomalo siromašan. Poludela žrtva od progonstva i njen progonitelj eventualno iskaču iz crno belog kontrasta Soderbergvom režijom i vlastitom glumom. Što se tiče njihovih karaktera i narativne strukture sve je prosto da prostije ne može da bude, klasično i očekivano. Preporučujem samo ljubiteljima Soderberga.

Nenad Lančuški