Film: Stvari koje smo čuli i videli (Things Heard & Seen)
Režija: Šeri Spring Berman, Robert Pulčini
Scenario: Šeri Spring Berman, Robert Pulčini
Uloge: Amanda Sejfrid, Džejms Norton, Natalija Dajer
Proizvodnja: SAD, 2021.
Trajanje: 121 min
Film je adaptacija romana Elizabete Brandidž „Sve stvari koje prestaju da se pojavljuju“ i predstavlja gotsku dramu koja tematizuje sudbinu žena u patrijarhalnom društvu kroz vekove. Film nije naročito zapažen niti je postigao naročitog uspeha kod kritike, verovatno jer se ne bavi spektakularizacijom teme kojom se bavi već na tih i suptilan način pripoveda.
Radnja je sneštena u 1980. i prati bračni par Kler Ketrin (Amanda Sejfrid), Džordža (Džejms Norton) i njihovu ćerku Freni (Ana Sofija Heger). Džordž nakon odbrane doktorske disertacije dobija posao na Univerzitetu i svi se sele na novo imanje u okolini Nju Jorka.
Ubrzo u novoj kući počinju da se dešavaju neuobičajne stvari, zvukovi, mirisi, pomeranje nameštaja itd. Freni se plaši, dolazi da spava sa mamom i tatom, tata ništa ne primećuje, a mama ubrzo pronalazi knjigu u kojoj se krije misterija same kuće i njenih prethodnih vlasnika.
Ketrin istražujući sudbinu prethodnih stanara i postepeno upoznajući novi komšiluk i okolinu, dok Džorž radi kao predavač, vrlo teško uspeva da se adaptira i odlazak iz Nju Jorka joj sve teže pada.
Prvih pola sata filma sve izgleda kao najobičniji film o ukletim kućama i duhovima u njima, takođe tamošnja sredina uključujući i dekana Univerziteta Flojda Debersa (F. Mari Abraham) poštuje rad i delo izvesnog Emanuela Svedenborga, švedskog filozofa i mistika iz 18. veka, koji je smatrao da sve stvari u ovom svetu imaju svoj ekvivalent i značenje u onostranom, duhovnom svetu. Što gledaocu ukazije na postojanje nekog satanističkog kulta koji ima svoje tajne obrede i planove sa porodicom Kler.
Međutim ništa od ovih klišea se u daljem razvoju priče ne ispostavlja kao tačno. Razvoj teče sporo i odlazi u pravcu kao razotkrivanja misterije duhova u Klerovom domu, tako i misterije njihovog međusobnog toksičnog odnosa. Baš kao što tvrdi Svedenborg, misteriju koju otkrivamo u onostranosti ekvivalentna je sa onim što se dešava između Klerovih.
Taj ekvivalent predstavlja istoriju patrijarhalnog društva koji se obnavlja kroz vekove. Drugim rečima, sene duhova obsedaju nove ukućane terajući ih da se ponašaju po već poznati modelima i već poznatim ulogama koje im patrijarhat dodeljuje. Ovo delo postavlja pitanje, da li je moguće izbeći da se isto uvek vraća?
Kao kod serije „Posednuće na Blaj Menoru“ (The Haunting of Bly Manor, 2020.) koja služeći se horor elementima kao metaforama da ispriča ljubavnu priču, ovaj film na isti način govori o potrebi da se većni krug raspodele istih uloga žene i muškarca prevaziđe.
Scnaristi Berman i Pulčini su uspeli da literarne elemente romana koje je zaista teško prevesti u dramski, odnosno filmski jezik, ipak nekako svedu na zadovoljavajući nivo. Jedino što je ostalo da visi bez neke posebne narativne funkcije jeste lik Freni. Čitava funkcija devojčice jeste da se uplaši kada čuje zvukove i stolicu koja se pomera i dotrči kod roditelja u krevet, što onda pokrene Ketrin da ustane i pođe u istraživanje.
Potuno je nebitna činjenica što njih dvoje imaju ćerku, osim eventualno to što kroz tu činjenicu saznajemo da je ona razlog nihovog braka, odnosno da, dok su oboje bili na studijama zaglavili i onda su morali i da se uzmu. Što govori određene stvari o njihovom braku, ali svejedno devojčici ne daje aktivnu ulogu.
Završnica filma nam pokazuje poetski karakter ovog dela, premda ne znam kakvu literarnu vrednost ima roman, ali svakako poslednja scena ima filmsku i vizuelnu kompetenciju da opravda tematsku pozadinu priče.
Ono što je strašno u ovom filmu upravo krije se u temi, a ne na površini. Horor koji vas ostavi da nakon gledanja razmišljate o mračnim aspektima sveta u kojem živimo, a da pritom bude interesantan dok traje, zaista treba da zasluži pažnju ljubitelja horor.
Nenad Lančuški
No comments:
Post a Comment