SAVREMENA HOROR BAJKA

Film: Mamac (Córki dancingu)

Režija: Agnješka Smočinska

Scenario: Robert Bolesto

Uloge: Marta Mazurek,Mihalina Oljšanska

Trajanje: 92 min

Proizvodnja: Poljska, 2015.

Ovo je prvi dugometražni film Agnješke Smočinske, premijerno prikazan krajem decembra 2015. u Poljskoj, a zatim i na Sandens festivalu 2016. godine gde je dobio specijalnu nagradu žirija za jedinstvenu viziju i dizajn, a nakon toga i nagradu za najbolji flm na Fantasporto festivalu. Ovaj film je izuzetan i po tome što je prvi poljski mjuzikl u istoriji, pa još u kombinaciji ni manje ni više nego sa horor žanrom. Nisam poznavalac poljskog filma (u stvari gledao sam više filmova horor-mjuzikl žanra, nego poljskih filmova uopšte), ali ono što mi se naročito dopalo, pored originalnosti, je autentičan spoj evropskog senzibiliteta i američkog mainstream filma, pa tako ovaj film, iako nije savršen nadoknađuje sve što mu nedostaje slovenskim šarmom.

Radnja filma je inspirisana doživljajima iz rediteljkine mladosti, iz vremena kada je odrastala u noćnom klubu koji je vodila njena majka, ali i pričom “Mala sirena” Hans Kristijana Andersena iz 1837. godine. Priča je smeštena u osamdesete godine prošlog veka, i počinje susretom dve sirene po imenu Zlatna (Mihalina Oljšanska) i Srebrna (Marta Mazurek), sa bendom koji nastupa u lokalnom noćnom klubu. Članovi benda prihvataju sirene i počinju da nastupaju zajedno. Zaplet počinje kada se Srebrna zaljubi u basistu benda, i sa druge strane kada se Zlatnoj vrati glad za ljudskim mesom, koje je uobičajena hrana ovih podvodnih bića.

Sirene su predstavljene dvojako, sa jedne strane kao primitivni monstrumi koji se hrane ljudskim mesom, a sa druge strane kao stranci koji žele da se uklope u ljudsko društvo. Na ovom nivou film funkcioniše i kao socijalni komentar o alijenizaciji, sirene su uhvaćene u svetu koji ne želi da ih prihvati, ali nema problem da ih eksploatiše u svrhu sopstvene zabave. Ovaj momenat filma omogućava da se radnja usidri u stvarnost i da učini živom ličnu dramu likova, koji bi da nema ovoga ostali puki jednodimenzionalni monstrumi.

Na stranu horor aspekt filma, ovo je takođe i punokrvni mjuzikl. Muzičko-scenske tačke su efektne i zabavne, i variraju od klasičnih production number scena tipičnih za ovaj žanr, preko kabare nastupa pomenutog benda, pa do introspektivnih solo numera likova.

Možda je to samo moj lični utisak, ali deluje mi kao da se ženski horor reditelji mnogo intenzivnije unose u žanr, tako da ne očekujete mnogo suzdržavanja od ovog filma, što je po mom mišljenju veliki plus, jer se u današnjem svetu političke korektnosti mnogo gubi u autocenzuri ličnog izraza. Ovaj film na trenutke zna da bude veoma brutalan i morbidan, ali sve je u svrsi narativa i poetike filma. Na kraju, ovaj film je prijatno i originalno osveženje iz komšijske avlije, nemojte ga propustiti. 

Aljoša Tomić