ARĐENTOV VELIKI POVRATAK?

Film: Tamne naočari (Dark Glasses)
Režija: Dario Arđento
Scenario: Dario Arđento, Franko Ferini
Uloge: Ilenija Pastoreli, Azija Arđento
Trajanje: 86 min
Proizvodnja: Italija/Francuska, 2022.

Jedna stvar je neosporna, Dario Arđento je majstor horora koji je zauvek promenio način na koji gledamo isti i imao nemerljiv uticaj na autore koji su došli posle njega. Ali u jednom trenutku (oko koga se ljubitelji horora spore), njegovi filmovi su prestali da budu ono što su bili sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka. Ipak, poštovaoci njegovog dela, a i ja među njima, sa svakim sledećim filmom nadaju se njegovom velikom povratku.

Kada sam kao klinac ranih devedesetih gledao "Suspiriju" (Suspiria, 1977.) i "Pakao" (Inferno, 1980.) nisam znao ko je Arđento, ali sam bio svestan da gledam nešto što ne liči ni na jedan drugi horor koji sam do tada gledao. Sem njegove prepoznatljive stilizacije, kupila me je i mitologija o misterioznom trijumviratu veštica koje iz mraka vladaju svetom. I dok smo u ova dva filma dobili priču o Mater Suspiriorum, Majci Uzdaha, kao i Mater Tenebrarum, Majci Tame, priča o trećoj majci je ostala neispričana dugo vremena.

 

Morao sam napraviti ovu digresiju, jer je za mene prva šansa za veliki Arđentov comeback bila upravo završni film u trilogiji, "Majka Suza" (Mother of Tears, 2007.). Iako smo dobili priču o Mater Lakrimarum, i iako ovaj film ima svoje branioce, za mene to nije bilo to. Jednostavno Arđento nije izgledao kao Arđento, ovo je mogao biti bilo koji niskobudžetni horor koji sam ulovio na kablovskoj posle ponoći.

Par godina kasnije usledio je "Žuto" (Giallo, 2009.), koji je bio Arđentov povratak njegovim giallo korenima, sa Adrijenom Brodijem u glavnoj ulozi, ni on nije doneo ništa novo, niti je mogao da se poredi sa njegovim radovima sa početka karijere. Usledio je još gori "Drakula 3d" (Dracula 3d, 2012.), koji i svojim imenom evocira trash estetiku.

 

Deset godina je prošlo, izdržali smo sve ove prosečne i ispodprosečne filmove, i krajnje je vreme za pravi comeback, zar ne? Ipak, čovek ima preko osamdeset godina, kada će se vrati ako ne sad? Zašto me tako gledate?

Ideja za ovaj film se začela 2002. godine, ali je usled finansijskih problema ostavljen po strani da čeka neko bolje vreme, a zatim je pao u zaborav. I tako je bilo sve do prošle godine kada ga je pronašla Arđentova ćerka Azija, dok je pisala svoju autobiografiju.

U svakom slučaju, produkcija je konačno počela i ove godine na Berlinalu je premijerno prikazan, ubrzo nakon čega je postao dostupan na streaming platformama. I na žalost, nije baš uzburkao javnost, pa čak ni mnogo manju i manje izbirljivu, horor javnost. Rezultat je predvidiv, niskobudžetan i razočaravajuće konvencionalan giallo film.

Nizak budžet nikada nije bio problem u Arđentovim filmovima, jer je ranije umeo da nadoknadi stilom ono što je nedostajalo filmu. Ovde se tek povremeno u pojedinim scenama može nazreti njegova stilizacija, ali nedovoljno da vam zadrži interesovanje. Veći problem u kriminalističkom filmu je nedostatak bilo kakvog suspensa i predvidivi preokreti.

Ipak nije da ovaj film nema svetlih tačaka, na primer muzika koju je komponovao nagrađivani francuski muzičar Arno Rebotini. Ako bi zatvorili oči i fokusirali se na nju gotovo da bi imali utisak da gledamo Arđentov film. Druga stvar je pokušaj da se kroz priču bavi malo ozbiljnijim temama, poput položaja seksualnih radnika i osoba sa smetnjama u razvoju, ali kako je ovo giallo film, to sve ostaje na površnom i naivnom nivou, iako su filmovi poput prošlogodišnjeg “Adventskogkalendara” (Le Calendrier, 2021.) i “Babaduka” (Babadook,2014.) dokazali da je moguće imati i ozbiljne teme i kvalitetan horor u jednom.

 

Priča prati prostitutku Dijanu (Ilenija Pastoreli), koja je na meti serijskog ubice koji je već ubio nekoliko žena. Dok gledamo kako se iz dana u dan nosi sa svojim klijentima, dolazimo do momenta kada ubica stupa u akciju i kreće da je progoni. Jurnjava završava saobraćajnom nesrećom u kojoj Dijana gubi vid. Ona je sada pred novim izazovom, u kome treba da povrati svoj život dok se nosi sa slepilom, a sve to dok zna da bi ubica mogao da se vrati u bilo kom trenutku.

Voleo bih da mogu reći da je ovo naslov koji MORATE da pogledate ove godine, ali zaista nećete ništa propustiti ako ne izgubite sat i po vremena na njega. Ako vam fali doza Arđenta, bolje reprizirajte njegove stare radove.

 Aljoša Tomić